Ministri finansija G7 razgovaraju o Ukrajini

Ovde su bili persijski šah, britanska kraljica, Mihail Gorbačov, Bil Klinton, Nelson Mandela i japanski car Akihito. Luksuzni hotel na Petrovom brdu (Petersberg) visokom 340 metara ugostio je mnoge poznate ličnosti. Odavde se vidi Rajna koja teče u podnožju brda, vide se obronci Ajfelskog gorja na zapadu ili obrisi metropole Kelna na severu.

Nemački ministar finansija i lider liberala (FDP) Kristijan Lindner je studirao u obližnjem Bonu, pa ne treba da čudi to što je izabrao ovo mesto za susret ministara finansija sedam industrijski razvijenih zemalja. Ali idilično mesto i stanje sveta nakon Ruske invazije na Ukrajinu ne idu jedno uz drugo. To će i biti glavna tema dvodnevnog samita.

Rat u Ukrajini menja dnevni red

Bilo je planirano da se razgovara o jačanju otpornosti nacionalnih ekonomija koje su i posle velike pomoći u vreme pandemije zbog prekida lanaca snabdevanja, ali ponajpre zbog inflacije poprilično načete. Međutim, samit G7 sada na prvo mesto dnevnog reda stavlja rusku invaziju.

Ova grupa zemalja (SAD, Kanada, Nemačka, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija) je prvi put sazvana sedamdesetih godina prošlog veka na inicijativu tadašnjeg saveznog kancelara Helmuta Šmita i francuskog predsednika Valerija Žiskara D’Estena. Razlog je bila velika naftna kriza.

Trenutno opet energetske brige muče ovu grupu zemalja. Ruska agresija je ponukala Zapad da razmisli o embargu na rusku naftu, a te zemlje žele i da steknu nezavisnost od sibirskog gasa. Sve to je lakše reći nego uraditi, jer je zavisnost od tog energetskog narkotika naročito u Nemačkoj jako velika. Cene rastu, a to ne primećuju samo vozači na benzinskim pumpama, već praktično sva preduzeća. To dovodi do zabrinjavajućeg rasta inflacije. Britanci su juče javili da je ona devet odsto, Nemačka nije daleko od te brojke.

Kaznena carina na rusku naftu?

Ruska agresija osim toga zaoštrava glad u svetu. „Rusija je započela rat za žito, koji izaziva globalnu krizu životnih namirnica“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u sredu (18.5.) u Njujorku. I to će biti tema na samitu, isto kao i veliki dugovi mnogih zemalja u razvoju.

Razvojna organizacija „One“ zahteva od G7 jasan plan za olakšice u otplaćivanju dugova. Samo u Africi preti državni bankrot u 23 zemlje. „Ako G7 u pogledu pandemijske, ekonomske i dužniče krize i gladi u svetu ne uradi ništa, onda mora da se postavi pitanje, zašto se uopšte sastaju“, kaže direktor nemačkog ogranka „One“ Štefan Ekso-Krajšer za novinsku agenciju dpa.

Raspravljaće se i o pitanju moguće zaplene imovine u inostranstvu koju poseduje Ruska centralna banka, kako bi se finansirala obnova Ukrajine. Lindner je u jednom intervjuu uoči samita rekao da mora da se vidi šta je pravno moguće. „Moramo poštovati vladavinu prava, čak i kada imamo posla sa ruskim oligarsima“, rekao je on.

Na pregovarački sto je stigla i nova ideja američke ministarke finansija Dženet Jelen, prema kojoj bi planirani embargo na rusku naftu mogao biti kombinovan sa „mehanizmom cena“, kako bi se uvele kaznene carine na rusku naftu. Ona tvrdi da bi taj mehanizam mogao da se uvede brže nego embargo koji je sporan unutar Evropske unije. Ruska nafta bi ostala na tržištu (uz to bi išlo popuštanje napetosti oko cena sirove nafte), ali bi kaznenim nametima dotok novca u Moskvu bio smanjen.

Još jedna nemačka milijarda za Ukrajinu

Samit je počeo relativno opušteno, na Petersbergu su se ministri okupili za tradicionalnu „porodičnu fotografiju“, a onda je usledio simpozijum sa ekonomskim stručnjacima.

Popodne su se razgovori konkretizovali. Da li će G7 moći da izađe u susret Ukrajini koja je za naredna tri meseca zatražila hitnu finansijsku pomoć od 15 milijardi dolara? Lindner je na početku samita rekao: „Radi se o tome da se obezbedi sposobnost delovanja ukrajinske države.“

Ukrajinski premijer Denis Šmigalj se uključio elektronski u samit, a uz njega je bio i njegov ministar finansija. Na Tviteru je on potom objavio da je razgovarano o praktičnim koracima da se pomogne njegovoj zemlji. „Ukrajina brani celi civilizovani svet. Pomoć naših partnera ubrzaće našu pobedu.“

Kijevu je potreban novac da bi isplatio dohodak prosvetnim radnicima i državnim činovnicima kao i da održe u životu državna preduzeća. Amerikanci su u prtljagu za Petersberg već poneli 7,5 milijardi dolara. Nemački domaćini su najpre bili uzdržani, jer je Lindner želeo da svoja obećanja ubaci u berlinska savetovanja o budžetu koja su u toku. Ipak je popodne objavio da će Nemačka Kijevu pružiti kratkoročnu pomoć od jedne milijarde evra. Lindner je takođe najavio da će i druge zemlje pomoći Ukrajini. Japan je najavio da će dati 600 miliona dolara.

Naveče su delegacije napustile Petersberg da bi se u Bonu upisale u Zlatnu knjigu grada. Potom je organizovana zajednička večera u istorijskoj Vili Hameršmit u Bonu. Ona je do 1994. bila sedište i rezidencija predsednika države, a od preseljenja vlade u Berlin koristi se kao drugo sedište. U petak se razgovori nastavljaju, završna izjava se očekuje oko podneva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.