Ministarka snosi odgovornost?

DW: Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen izjavila je da Bundesver ima „veliki problem sa rukovodstvom, jer se skandali, poput ovog poslednjeg, ne bi mogli toliko dugo kriti“. Kako vi na to gledate?

Tomas Zost: Verujem da te paušalne ocene nisu u skladu sa stvarnim stanjem kada je reč o ljudima, naročito komandnom kadru u Bundesveru. Da, ima grešaka. U pogonu od 250.000 službenica i službenika, vojnika i civila, greške u procenama stanja i situacija se događaju. Ali iz toga izvesti zaključak da postoji generalni problem u Bundesveru, to baca loše svetlo na nemačku vojsku.

Urusla fon der Lajen je ministarka odbrane već tri i po godine. Ona sama je rekla: „Možda smo ranije morali dublje da kopamo, ali za to se takođe mora znati i šta se dešava na terenu.“ Da li je to ispravno objašnjenje?

Za nju samu to možda jeste objašnjenje. Iz ugla zaposlenih u Bundesveru to nije dovoljno. Ona takođe pripada Bundesveru i ne sme samo da se popne na tribinu i izjavi: „Ja samo posmatram šta dole na terenu rade moji službenici“. Imao ona dovoljno senzora koji bi morali jasno da joj pokažu gde postoje problemi. Te senzore ona možda nije dovoljno koristila, ali za to je odgovorna sama. Mi u sektoru „Unutrašnje komande“ imamo posebno odeljenje koje se bavi unutrašnjim i socijalnim stanjem. Imamo poverenika za obrazovanje i edukaciju koji putuje i posmatra stvari, ali i deluje preventivno.

Imamo savetodavno telo „Unutrašnje komande“ koje imenuje lično ministarka. To telo stalno ukazuje na nedostatke kada je reč o unutrašnjem rukovođenju. Ponašanje i problemi rukovođenja deo su „Unutrašnje komande“. Ali savetodavno telo samo predlaže gde mogu da se postave prioriteti i gde bi moralo detaljnije da se agleda situacija. Sigurno da ministarka ima pravo kad kaže da su promene unutar Bundesvera u poslednjih pet godina doprinele tome da su zaposleni izgubili orijentaciju. Moguće je da se s njima nije dovoljno razgovaralo, moguće je da nisu dovoljno saslušani. Ali to nije odgovornost ljudi angažovanih u Bundesveru.

„Unutrašnja komanda“ je koncept koji je star kao i Bundesver, dakle spada u osnove načina na koje nemačka vojska funkcioniše. Pojedini vojnici stalno imaju problema s tim. Kako do toga dolazi?

Kao i u svakom drugom preduzeću – poslovna kultura neke firme ili ustanove, neprestano mora da se dovodi pod znak pitanja. Od radnica i radnika neprestano se traži ne samo da žive u skladu s tom poslovnom kulturom, već i da učestvuju u poboljšanju i daljem razvoju preduzeća. I uvek kada postoje promene u nekom preduzeću, mora se razmišljati o tome da li postoje i promene u poslovnoj kulturi preduzeća. Princip „Unutrašnje komande“ uvek ima potrebu za poboljšanjem i prilagođavanjem, i to se tako dešavalo i u poslednjih 60 godina. Osnove su iste kao na početku rada Bundesvera.

Uporedili ste Bundesver s preduzećem. Normalno je da ima razlika između menadžmenta nekog preduzeća i predstavnika interesa zaposlenih. Da li je akle aktuelni sukob normalan proces?

To što se dogodilo između zaposlenih i šefice – ako to tako definišemo – prelazi granice onoga što je normalno. Šefica koja se do sada trudila da bude deo celine, jednim delom se sada postavila izvan toga. Ne želim da kažem da je ona to uradila svesno, ali je u najmanju ruku percepcija zaposlenih takva. To nije dobro, to se mora popraviti i izlečiti. Ministarka je, prema mojoj percepciji, prepoznala da to nije proteklo dobro i trenutno radi na tome da povrati izgubljeno poverenje. Ostaje da se vidi koliko će to brzo da ide, ali trn je otišao duboko.

Bivši potpukovnik Tomas Zost je član Nacionalnog odbora nemačkog Udruženja Bundesvera, tela koje predstavlja interese pripadnika nemačke voske.