Milijardu evra za komercijalizaciju Bundeslige

Ovog ponedeljka 11. decembra 2023. je 36 klubova Bundeslige i 2. Bundeslige (članova Nemačke fudbalske lige, DFL), neophodnom dvotrećinskom većinom podržalo ulazak investitora u DFL. Direktori DFL, Mark Lenc i Štefen Merkel, tako su dobili mandat da stupe u konkretne pregovore s potencijalnim sponzorima, odnosno da Predsedništvu DFL-a predstave ponudu za sklapanje ugovora o saradnji s investitorom.

„Mi ćemo se odgovorno odnositi prema tom našem mandatu“, rekao je Lenc na konferenciji za novinare. On je naglasio da potencijalni investitor mora da prihvati i neke „crvene linije“, a one bi, kako je precizirao, značile da investitor nema uticaja na kreiranje plana odigravanja utakmica, modaliteta takmičenja ili održavanja utakmica u inostranstvu. Kako je predviđeno, ugovor s eksternim ulagačem trebalo bi da bude sklopljen do kraja marta iduće godine.

Ali, šta bi trebalo da se dogodi s novcem – a spominje se milijardu evra – ako ugovor zaista bude sklopljen? Internet-portal sportschau.de imao je uvid u interni investicioni plan DFL-a, u kojem se navodi za šta bi sve trebalo da bude iskorišćen novac investitora.

Digitalizacija i internacionalizacija

Od milijardu evra, koliko DFL priželjkuje od sklapanja ugovora s investitorom iz privatnog sektora, 600 miliona bi trebalo uložiti u dva ključna projekta: digitalizaciju i internacionalizaciju Bundeslige. Najvažniji projekti su sledeći:

164 miliona evra planirano je za osnivanje sopstvene digitalne platforme. Na njoj bi ubuduće trebalo da se predstavljaju video-sadržaji koji bi se jednim delom prodavali navijačima odnosno gledaocima putem pretplate. Predviđa se aktivno učešće klubova, odnosno da oni isporučuju video-sadržaje. Takva platforma mogla bi da bude od koristi kada na primer neka televizija ili striming-platforma ponude DFL-u suviše malo novca za kupovinu prava za utakmice Bundeslige i 2. Bundeslige, ili ako uopšte nema partnera koji bi ta prava kupio. U toj situaciji bi DFL mogao direktno da se obrati navijačima i da im prodaje pretplatničke pakete – baš onako kako to rade u košarkaškoj NBA-ligi. Jedan deo te platforme bio bi i međunarodni fanshop.

183 miliona evra predviđeno je za komercijalizaciju u inostranstvu. Tu se konkretno radi o pružanju podrške klubovima prilikom planiranja i realizacije putovanja u inostranstvo. Premijer liga u letnjim mesecima organizuje recimo u SAD „Premier League Summer Series“. Inostrane aktivnosti nemačkih klubova trebalo bi bolje da se koordiniraju, a cilj je dugoročno „vezivanje“ navijača u inostranstvu. Osim toga, trebalo bi proizvoditi video-sadržaje specijalno za određena tržišta u inostranstvu. DFL planira otvaranje dodatnih predstavništva u svetu – za sada postoje samo dva, u Njujorku i u Singapuru. Planiraju se i dodatne investicije za lobiranje u inostranstvu, i to preko intenzivnije saradnje sa stanicama i servisima koji prenose utakmice Bundeslige ili o njima izveštavaju.

126 miliona evra za mere na domaćem, nemačkom tržištu. Tu se radi o borbi protiv ilegalnih strimova na kojima mogu da se gledaju utakmice Bundeslige, ali i o poboljšanju kvaliteta samih prenosa. Razmatraju se brojne mere: od video-klipova iz svlačionice ili autobusa u kojem se vozi ekipa, kratkih intervjua pre početka utakmice, boljeg pristupa klubovima onih TV-kanala koji prenose utakmica, kako bi i tokom nedelje mogli da proizvode dodatne sadržaje, a ne samo one vezane za utakmice.

Španska liga je recimo već sklopila sličan ugovor s investitorom i publika sada ima mogućnost da „zaviri“ i u svlačionice brojnih timova. Tako se nedavno na televiziji moglo videti kako tim prvoligaša Atletika iz Bilbaoa u svlačionici moli „Oče naš“. Ali, nisu svi zbog toga srećni. „Ne sviđa mi se to, ne osećam se tu dobro“, rekao je golman Unaj Zimon. „To je naš sveti trenutak.“

65 miliona evra za marketinške partnere. Najveći deo novca planira se za „virtuelni marketing“, kako bi recimo mogli da se individualno pozicioniraju (i menjaju) digitalni reklamni panoi na stadionima, odnosno prilagode zemlji u kojoj se prenosi neka utakmica. U dokumentu DFL-a postoji još jedna zanimljiva tačka, koja se smatra delom plana o komercijalizaciji nemačkog vrhunskog fudbala – Bundesliga bi naime uskoro mogla i da promeni ime, odnosno mogla bi svom imenu da doda ime sponzora, kao što je to već odavno slučaj s nekim drugim stranim ligama.

8 miliona evra za projekt „Virtual Bundesliga“. Planiraju se intenzivnije aktivnosti u segmetu E-sporta.

54 miliona evra za „stratešku rezervu“

Kako će izgledati budućnost DFL-a?

Od preostalih 400 miliona evra, sto miliona je planirano za pružanje podrške klubovima prilikom planiranja njihovih turneja u inostranstvu. Tim novcem bi klubovi mogli da pokrivaju troškove puta, kako bi svojim nastupima u SAD ili u Aziji mogli da reklamiraju Bundesligu.

Trista miliona evra planirano je za popunjavanje finansijske rupe koja će nastati u iduće četiri godine nakon sklapanja dogovora s investitorom. Naime, klubovi zauzvrat (za tu planiranih milijardu evra) moraju da se na duži rok odreknu oko osam odsto svojih prihoda – tih osam odsto će u roku od 20 godina da „uzme“ investitor. DFL će, kako se očekuje, verovatno u drugom kvartalu 2024. raspisati konkurs za prodaju medijskih prava za Bundesligu za četiri sezone (2025/26-2028/29), a pre nego što to uradi, DFL želi da sklopi sporazum sa investitorom. Trajno odricanje od tih osam odsto prihoda u korist investitora znači da DFL na drugoj strani de fakto računa u budućnosti s generalnim povećanjem prihoda u procesu komercijalizacije.

Čega se pribojavaju kritičari i navijači?

Uprkos svemu, mnogi kritičari dogovora s investitorom se pribojavaju jer sumnjaju da će DFL u budućnosti zaista da insistira na „crvenim linijama“ o kojima su govorili direktori Lenc i Merkel? Tim „crvenim linijama“ predviđeno je da investitor ubuduće nema nikakvog uticaja na kreiranje takmičenja, odnosno termina održavanja utakmica, da investitor ne može protiv volje klubova da „premesti“ njihove utakmice u inostranstvo ili da recimo uvede plejof u Bundesligu.

Odluka o tim stvarima i dalje bi trebalo da ostane u nadležnosti samih klubova DFL-a, tvrde direktori Nemačke fudbalske lige, ali lubovi poput Kelna, kao i brojne navijačke grupe kažu da privatni investitori sigurno imaju i visoka očekivanja po pitanju zarade, pa da bi zbog toga (barem indirektno) moglo da dođe do uticanja na samo natjecanje.

Počeli pregovori s mogućim investitorom

Rukovodstvo DFL-a već pregovara s nekoliko potencijalnih investitora, a prema saznanjima portala sportschau.de tri ponude su konkretne i veoma izgledne. A postoji još jedna, koja, kako se tvrdi, nije u skladu s očekivanjima DFL-a.

Jedan zagovornik sklapanja sporazuma s investitorom među predstavnicima klubova za sportschau.de je od kritičara zahtevao da ne preteruju u svojim javnim nastupima: „Svaka negativna izjava sada nas košta novca“, rekao je on u kontekstu pregovora s mogućim ulagačima.

Jaz među klubovima

Među klubovima Bundeslige i 2. Bundeslige (njih 36) vlada praktično konsenzus oko toga da su mere po pitanju digitalizacije i internacionalizacije smislene. Ali, postoje razlike u mišljenjima oko toga treba li željene mere realizovati uz pomoć nekog investitora ili ne? Velika većina klubova, baš kao i rukovodstvo DFL-a, smatra da ulazak investitora u Bundesligu ima smisla s ekonomske tačke gledišta, ali postoje i oni koji se tom potezu protive. Klubovi Keln i Frajburg zahtevaju recimo da se sami klubovi pobrinu za to da se pronađe novac potreban za te projekte, a ne da na 20 godina moraju da se odriču dela svojih prihoda u korist nekog trećeg aktera.

Fudbalski klub Osnabrik kritikovao je to što će, kako smatraju, od komercijalizacije u inostranstvu korist imati pre svega veliki klubovi. Debata o ulasku investitora i ovoga puta je, baš kao i na sastanku u maju, eskalirala. Bilo je čak i pretnji. Naime, nakon što je najviše otpora novim planovima stiglo od klubova iz druge lige, direktor Bajera iz Leverkuzena otvoreno je zapretio raskolom unutar DFL-a, odnosno odvajanjem klubova Bundeslige od klubova 2. Bundeslige.

hn/mb/sm (sportschau.de)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.