Mihael Rot: Prekrajanje granica je opasan i pogrešan put

DW: Povlačenje novih granica ponovo je tema o kojoj svi govore na Zapadnom Balkanu. Mediji pišu o „non pejperu“ slovenačke vlade. Kakva saznanja o tome ima nemačka vlada?

Mihael Rot: Pomeranje granica ne rešava nijedan problem na Zapadnom Balkanu, naprotiv. Tako nešto bilo bi izuzetno opasno i moglo bi ponovo da otvori Pandorinu kutiju s konfliktnim potencijalom – ne morate biti prorok da biste to videli. Sadašnjost i budućnost Zapadnog Balkana leže u pomirenju, bliskoj regionalnoj saradnji i konačnom odustajanju od nacionalizma i revanšizma. Zapadni Balkan je bio i ostaće dom multireligijskih i multietničkih društava, to je preduslov za mir, prosperitet i demokratiju. Zato sam uveren da se slovenačka vlada jasno distancirala od maštanja o promeni granica, jer to ne može da bude interes nikoga u Evropi.

-pročitajte još: Evropska vrludanja oko Zapadnog Balkana

Dakle, isključujete mogućnost da će se taj predlog naći na pregovaračkom stolu u bilo kom obliku?

Živimo u slobodnoj demokratiji i naravno da je svako slobodan da pokrene raspravu i da podnese svoje predloge, ali to ne menja ništa u pogledu našeg nedvosmislenog odbacivanja takvih ideja. Ponavljam, crtanje granica je opasan i pogrešan put za region, to nikome na Zapadnom Balkanu ne može da bude u ozbiljnom interesu. Sećanja na krvave balkanske ratove devedesetih koji su bivšu Jugoslaviju pretvorili u ogromno ratište, trebalo bi da bude dovoljno upozorenje svima nama. Moj stav je jasan: fantazije o pomeranju granica definitivno su stvar propale prošlosti.

Ima li kolega u EU koje su za takva rešenja?

Strategija proširenja EU i Strategija za Zapadni Balkan Evropske unije ne predviđaju nikakvo povlačenje granica. Dobro je što je to tako, i to tako mora i da ostane.

Berlinski proces daje doprinos jačanju regionalne saradnje. Na leto se očekuje posljednji sastanak šefova vlada zemalja Zapadnog Balkana s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Šta će dalje biti s tom inicijativom?

Berlinski proces odaslao je važan signal koji je stanovnicima regiona dao do znanja da smo uz njih i da, bez obzira na pristupima Evropskoj uniji, činimo sve što možemo kako bismo unapredili stabilnost Zapadnog Balkana – i to sada. I dalje ulažemo posebne napore kako bismo poboljšali regionalnu saradnju, kako bi mladi imali perspektivu, radna mesta, socijalnu koheziju i suživot. Pitanja zdravlja, infrastrukture i digitalizacije, naravno, takođe igraju veoma važnu ulogu.

-pročitajte još: Nezvanični papiri, opasne ideje

Zbog toga je važno angažovano nastaviti Berlinski proces. Upravo sada osećamo koliko je važno da na Evropsku uniju na Zapadnom Balkanu i dalje gledaju kao na bliskog, pouzdanog i inteligentnog partnera – i da je EU takav partner ne samo u očima političara, već da je to pre svega percepcija građanki i građana. Jer, u regionu ima i mnogo razočaranih, bilo zbog nedovoljnih reformi u pogledu jačanja vladavine zakona ili u borbi protiv korupcije.

Kad je reč o suočavanju s pandemijom korona-virusa, neki smatraju da ih EU ne podržava dovoljno dobro. Zato sam zadovoljan što EU sada šalje jasan signal solidarnosti: od maja počinjemo s novom isporukom od 650.000 doza vakcina u zemlje Zapadnog Balkana. Berlinski proces uvek mora da bude potkrepljen konkretnim i opipljivim projektima koje lokalno stanovništvo doživljava pozitivno. Oni moraju da budu vidljivi za građane regiona i održivo da poboljšaju njihove uslove života.

Berlinski proces nazivaju i čekaonicom za učlanjenje u EU. Mogu li te zemlje da se nadaju da će pod slovenačkim predsedavanjem Saveta EU u drugoj polovini ove godine da bude postignut napredak kada je u pitanju proširenje koji nije mogao da bude postignut pod nemačkim predsedavanjem prošle godine?

Tokom nemačkog predsedavanja Evropskoj uniji naporno smo radili i pokušali smo sve što smo mogli. Ali preduslov za početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom jeste da postoji konsenzus u Savet EU. To nismo uspeli da postignemo zbog blokade jedne države.

Bilo je to gorko iskustvo, ali mi ne odustajemo. Veoma sam zahvalan portugalskom predsedavanju EU zato što su nastavili taj proces. Juče smo na primer na sastanku ministara za evropska pitanja imali brifing o trenutnoj situaciji na Zapadnom Balkanu. U maju i junu će Zapadni Balkan i proširenje EU biti u fokusu sastanka Saveta ministara spoljnih poslova i ministara za evropska pitanja. Tada nam je konačno potrebno „zeleno svetlo“ za nastavak procesa učlanjenja. Ja ću se za to snažno založiti.

Evropska unija mora da održi svoju reč i proces učlanjenja ne sme da drži na ledu. Hitno nam je potrebno više pozitivnih signala za taj region. Na kocki je ništa manje do - verodostojnost EU. Događaji u proteklih 12 meseci pokazali su da EU na Zapadnom Balkanu ima sistemske protivnike. Oni popunjavaju praznine koje im mi ostavljamo. U našem sopstvenom interesu je da taj region jače vežemo za sebe.

Problemi na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini još nisu rešeni. Šta je potrebno učiniti da se izbegnu predlozi o povlačenju novih granica?

Radujem se dobroj suradnji s novom vladom Kosova. Vlada Aljbina Kurtija predstavila je veoma ambiciozan program u borbi protiv korupcije i jačanja demokratije i vladavine zakona. To je snažan signal i kosovska vlada može da računa na našu podršku. Pored toga, Nemačka nastavlja da se zalaže da stanovnici Kosova konačno dobiju mogućnost liberalizacije viznog režima. Nadam se da ćemo mi u EU uskoro postići neophodan zaokret, jer ako je cilj sve dalji, onda on može da se pretvori u fatamorganu, a time gubi i svoju privlačnost.

A što se tiče Bosne i Hercegovine, jedno je jasno: ogromna većina stanovništva podržava zajednički cilj: budućnost u EU. Ali isto tako je jasno da ta zemlja sada mora odlučno da se pozabavi reformama, koje su veoma hitne, kako bi brže napredovala na putu „od Dejtona do Brisela“. Na primer, reforma Izbornog zakona trebalo bi da bude osmišljena tako da doprinese pomirenju i saradnji, a ne daljoj podeli.

Mihael Rot, 1970, je dugogodišnji poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke i od 2013. državni sekretar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.