Migranti najviše nagrabusili u pandemiji
19. oktobar 2020.
Pandemija i njene posledice promenili su život ljudi na celoj planeti. Međutim, migranti su znatno više pogođeni krizom od ostalih. To je ustanovila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja okuplja zapadne industrijske zemlje.
Migranti su doprineli održavanju bitnih usluga u društvima i za vreme restriktivnih mera – u zdravstvu, malim prodavnicama i dostavi. Čak i usred najjačeg talasa zaraze, vlade su u vreme žetve napravile izuzetak i otvorile granice za sezonske radnike na poljima.
OECD je izračunao prosečan udeo migranata u pojedinim pozivima. Na primer, lekara stranog porekla je 24 odsto, a bolničkog osoblja i negovatelja 16 odsto. Otud i veći procenat migranata koji su se zarazili korona-virusom.
Često je faktor i način stanovanja – njima na raspolaganju stoji manje stambenih kvadrata nego domaćem stanovništvu. U zemljama obuhvaćenim istraživanjem, rizik od zaraze je za migrante najmanje dvostruko veći nego kod ostalih grupa stanovništva.
Migranti su prvi koji ostaju bez posla
Ova grupa stanovništva je više pogođena ekonomskim posledicama pandemije od ostalih. Mnogi od njih rade u ugostiteljstvu i hotelijerstvu te u turizmu – dakle upravo u onim branšama koje se sada bore za opstanak.
U Evropskoj uniji čak četvrtina zaposlenih u ugostiteljskoj branši jesu stranci iz zemalja izvan EU. To je dvostruko više u odnosu na prosek u ukupnoj ekonomiji. U toj branši su radni ugovori najčešće vremenski ograničeni. Zato su migranti često prvi koji ostaju bez posla.
Još nisu sređeni svi statistički podaci, ali je već sada jasno da je posebno teška situacija za migrante u zemljama južne Evrope te u Irskoj, Švedskoj, Norveškoj i Sjedinjenim Državama.
Važan aspekt problema je zatvaranje škola. Deca migranata su posebno pogođena uvođenjem učenja od kuće i nastavom putem interneta. Njihovi roditelji u proseku imaju manje novca za računare, manje mesta kod kuće, a zbog poteškoća sa jezikom, mogu u proseku manje da pomognu deci u izradi domaćih zadataka. Zato je primetna tendencija da nastava kod kuće donosi više teškoća deci migranata nego njihovim vršnjacima iz domaćih porodica.
Smanjena mobilnost
Pandemija je drastično smanjila mobilnost ljudi u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Procenjuje se da je u prvoj polovini 2020. ona prepolovljena. Zatvaranje granica i ograničenje putovanja, otkazani letovi, sve je to doprinelo ovom smanjenju broja putnika.
OECD procenjuje da se to neće uskoro poboljšati, čak i kada se privreda oporavi. Razlog je što su se za vreme pandemije mnoga radna mesta sa prisustvom u firmi pretvorila u mobilna radna mesta, a i studenti su se prebacili na učenje putem interneta, pa više neće biti potrebno toliko ljudske mobilnosti kao ranije.
Međutim, i u zemljama porekla migranata biće primetne posledice pandemije. Smanjiće se količina novca koju ljudi šalju porodicama u zavičaju. Tamošnje mogućnosti zapošljavanja će se pogoršati. Pošto zemlje u koje se ljudi tradicionalno useljavaju u potrazi za poslom pooštravaju mere protiv ilegalnog doseljavanja, a legalne mogućnosti ulaska u te zemlje se smanjuju, to bi moglo dovesti do povećane frustracije u zemljama iz kojih se ljudi iseljavaju.
OECD: Pandemija pokazuje da su nam „drugi“ potrebni
OECD upozorava na mogućnost da u zemljama koje su članice ove organizacije poraste netrpeljivost prema strancima zbog rasta nezaposlenosti. Migrante često doživljavaju kao konkurenciju za radno mesto. U nekim zemljama vlasti su pokrenule kampanju kako bi se korigovala pogrešna slika o migrantima kao nosiocima zaraze.
OECD vidi migracije pozitivno i smatra da je migracija „integralni deo naših života“ kao i „nešto, što nas povezuje“.
Direktor odseka za zapošljavanje i socijalna pitanja pri ovoj međudržavnoj organizaciji Stefano Skarpeta kaže da nas je upravo pandemija naučila koliko su nam drugi potrebni. On upozorava da bi se deo postignutog napretka u integraciji migranata mogao poništiti. Skarpeta preporučuje vladama zemalja članica da integraciju migranata u društvo shvate kao dugoročnu investiciju.