Migranti iz Indije na Balkanskoj ruti
25. februar 2022.U pograničnom srpskom gradu Kikindi, koji se nalazi u blizini Mađarske i Rumunije, oko 100 indijskih migranata živi u prihvatnom centru nakon što im je odbijen ulazak u Evropsku uniju. Blizina dve zemlje članice EU čini Kikindu popularnom destinacijom za migrante.
„U centru imamo 540 kreveta, ali trenutno ovde boravi 550 migranata. To znači da smo sada popunjeni iznad kapaciteta – 360 ih je došlo iz Bangladeša, a oko 100 iz Indije“, kaže za DW Andreja Marčenko, službenik za prijem u kamp. „To je novi trend. Indijci ovde dolaze u poslednjih nekoliko meseci“, dodao je Marčenko.
-pročitajte još: Nova Balkanska ruta – preko Jarinja
Kampom, u kojem su smešteni samo muškarci, upravlja Komesarijat za izbeglice, uz podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Agencije UN za izbeglice UNHCR. Kamp ima sportski teren na kojem uglavnom južnoazijski migranti mogu da igraju kriket.
„Maltretirala“ ih policija
Harjinder Kumar (39), iz indijske države Pendžab, kaže da je u Srbiju stigao pre nekoliko meseci. Pre toga je zapao u dugove nakon što je uzeo kredite da plati lečenje svoje majke. „Došao sam u Srbiju u nadi da ću jednog dana stići u EU. Kad dođem tamo, otplatiću svaki svoj dug“, priča za DW.
Nekoliko Kumarovih pokušaja da uđe u EU propali su. Kaže da se oseća zaglavljenim u Srbiji nakon što je izgubio oko 2.000 evra koje je platio trgovcima ljudima za ilegalno putovanje. Kumar kuva i prodaje jelo svojim kolegama migrantima u kampu. „To je džeparac za neke od mojih prijatelja i mene ovde.“
Dok mnogi migranti ostaju u glavnoj zgradi centra, većina Indijaca živi u velikom belom šatoru postavljenom na uglu kompleksa. Zvaničnici nisu rekli zašto postoji posebna lokacija za smeštaj indijskih migranata.
Džasbir Sing (27) kaže da je došao u Srbiju pre nekoliko meseci, pošto nije uspeo da nađe posao u Indiji. Sing je platio oko 12.000 evra trgovcima ljudima u pokušaju da uđe u EU. Kao i Kumar, i on dolazi iz severne indijske države Pendžab. Kaže da je pokušao ilegalno da pređe u EU preko mađarske, rumunske i hrvatske granice, ali svi njegovi pokušaji su propali zbog strogih graničnih kontrola koje sprovode granična agencija EU Fronteks i granična policija. On tvrdi da ga je policija maltretirala na granicama.
„Evropska policija nas ne poštuje. Čak nam skidaju i turban tokom provere. Hvataju nas za brade i tresu. Takođe nam skidaju odeću i teraju nas da se vratimo pešice u Srbiju po ekstremnoj hladnoći“, priča Sing za DW. Migranti su godinama optuživali granične snage u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji da sprovode nasilno vraćanje preko granice.
Zašto Indijci idu Balkanskom rutom
Tokom 2015. i 2016. godine, stotine hiljada izbeglica i migranata ušli su u severne zemlje EU, uglavnom bežeći od sukoba na Bliskom istoku. Prvo su prošli kroz Grčku, državu-članicu EU, a zatim nastavili kroz Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, da bi stigli do zemalja poput Nemačke. Taj pravac ubrzo je postao poznat kao „Balkanska ruta“.
Od 2017. godine, više migranata iz Bangladeša, Pakistana i Avganistana pokušalo je da ilegalno uđe u EU preko Balkana. Za građane Indije, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja dozvoljava ulazak bez viza, što je čini popularnom destinacijom.
„Od 2017. im nije potrebna viza da bi došli u Srbiju na kratkoročni boravak. Indijci lete direktno za Beograd, a odavde pokušavaju da dođu do zemalja EU“, objašnjava Marčenko.
Neki indijski migranti pokušavaju i da uđu u Grčku. Ranije ovog meseca policija je u Severnoj Makedoniji privela grupu od 16 migranata koji su pokušavali da preko grčke granice pređu u EU. I drugi indijski migranti pokušavaju da uđu u Hrvatsku iz Bosne i Hercegovine, jer je ilegalni prelazak granice između Srbije i BiH relativno lak.
Desetine Indijaca žive u migrantskom kampu „Lipa“, u bosanskom pograničnom gradu Bihaću. Indijski migranti za DW kažu da su u Bosnu došli u nadi da će stići u EU iz ekonomskih razloga.
„Prešao sam granicu EU prošlog meseca, dva puta sa ulazio u Hrvatsku“, kaže Vupindar, indijski migrant u kampu Lipa. „Moj pokušaj da uđem u EU nije bio uspešan. Hrvatska policija me je deportovala nazad u Bosnu. Nisam platio nikakav novac trgovcima ljudima da mi organizuju putovanje u EU. Koristim Gugl-mape da sam pronađem put.“
Vupindar smatra da pokušaj ilegalnog ulaska u Evropsku uniju iz balkanskih zemalja nije bezbedan i nije preporučljiv. „Da sam imao posao u Indiji, ne bih ovako došao u Bosnu“, kaže on za DW.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.