Mesto susreta čoveka i robota

Na sve strane roboti. Oni neumorno rade svuda po sajamskim halama u Hanoveru. Neki toče pivo, neki prave šećernu vatu, nude kafu ili sastavljaju Lego-kockice. To, istina, nema mnogo veze sa stvarnošću, ali deo svakog sajma je – šou. Više od 6.500 izlagača iz 70 zemalja žele da privuku pažnju posetilaca željnih informacija o najnovijim trendovima u industriji. Glavna odrednica tih trendova i ove godine je – digitalizacija. Fabrika budućnosti je umrežena. Mašine međusobno komuniciraju i same javljaju ako im je potrebna popravka ili još bolje, ako bi uskoro nešto moglo da se pokvari, da se stigne da se naruči rezervni deo.

Dolazak u sadašnjost

Iako sve zvuči kao naučna fantastika, to već postoji. Fabrika budućnosti stigla je u sadašnjost. Sve to ovih dana može da se vidi u Hanoveru, najvećem industrijskom sajmu na svetu koji je ove nedelje (23.4.) tradicionalno otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel. U govoru pred brojnim menadžerima iz čitavog sveta, zauzela se za slobodnu trgovinu. „Nemačka je jedna od najjačih privrednih nacija na svetu zato što postoji slobodna razmena dobara, usluga i kapitala“, rekla je Merkelova. Usprotivila se izolaciji i protekcionizmu, naglasivši da „to dugoročno uvek dovodi do gubitka“. A o sajmu u Hanoveru rekla je da se „tu upečatljivo pokazuje na koji način digitalizacija može da vodi ka boljoj produktivnosti“.

Sajam u Hanoveru nije samo mesto na kome može da se vidi šta su sve roboti u stanju da urade. Organizatori ujedno žele i da ljude oslobode od straha da im „metalni kolega“ pun elektronike i veštačke inteligencije oduzeti posao. Upravo suprotno, tvrdi šef Sajma Johen Kekler. „S ovog sajma šaljemo poruku da je čovek u centru pažnje i da nećemo imati fabrike bez ljudi.“ Više nego ikada ranije, reč je o sistemima koji pomažu čoveku, o šansama digitalizacije. „Ona nije neprijatelj, ona preduzeće čini konkurentnijim.“

IT-giganti otkrivaju industriju

I još jedna poruka stiže iz Hanovera: mašinogradnja, elektro i informaciona tehnika stapaju se u jedno – ali drugačije nego do sada, kaže Kekler za DW. „Ovde imamo izlagače iz IT-industrije – Majkrosoft, SAP, Intel – koji žele da se uključe u klasične industriju. Oni osećaju da tu može da se zaradi i to je, naravno, za naš sajam odlična stvar.“

Kekler smatra da je odlično i to što je sajam popunjen. Šezdeset odsto izlagača je iz inostranstva – nakon Nemačke, najviše ih je iz Kine, ali i iz prošlogodišnjeg partnera sajma SAD, kao i iz ovogodišnjeg – Poljske. Nemački istočni sused trenutno beleži snažan ekonomski rast i već odavno nije samo mesto za jeftinu radnu snagu. „Poljska vlada želi da unapredi digitalizaciju i automatizaciju, a pravo mesto za razmenu iskustava o tome jeste Hanover“, kaže poljska premijerka Beata Šidlo, koja je zajedno sa nemačkom kancelarkom i otvorila sajam.

„Zanimljiv razvoj“

„Razvoj je brz i trenutno je veoma zanimljiv“, ocenjuje direktor Saveza mašinogradnje (VDMA) Tilo Brotman. U nemačkoj mašinskoj industriji radi oko milion ljudi i to je jedna od najvažnijih industrijskih grana u toj zemlji. „Ako se posmatra duži period, najzanimljiviji razvoj je sve jače srastanje mašinogradnje, elektrotehnike i računarskih programa. To je u suštini ono što čini digitalizaciju“, kaže Brotman.

Projekat koji se u Nemačkoj zove „Industrija 4.0“ traje već čitavu deceniju i „upravo ulazimo u njegovu drugu polovinu“. Došlo se do toga da razmena podataka između proizvođača mašine i kupca može da traje tokom čitavog veka trajanja te mašine, da proizvođač kupcu može da savetuje kada treba da obavi servis, kad su mu potrebni rezervni delovi, ali i to kako može da poveća produktivnost“, kaže Brotman.

Robot koji uči

Još pre nekoliko godina, sajam u Hanoveru imao jue za temu „Industriju 4.0“ i internet. Dok je prošle godine u centru pažnje bilo umrežavanje mašina i fabrika, ove godine je to robot kao saradnik, takoreći – čovekov kolega. Direktor nemačkog Saveza elektrotehničke industrije (ZVEI) Klaus Mitelbah objašnjava kako to može da funkcioniše. „Moramo još više da se usredsredimo na učenje i to čitavog života. A saradnja s robotima tu nudi još više mogućnosti.“

On navodi i jedan primer: „Ujutro, kada sam odmoran, mogu više da uradim sam. Nakon podnevne pauze samo malo umoran, tada bi robot mogao malo više da mi pomogne. A uveče sam ponovo svež i tu bi robot mogao opet manje da radi.“ To je nova vrsta saradnje iz koje nastaju nove aktivnosti i novi izazovi. „Mislim da upravo u Nemačkoj, u kojoj stanovništvo sve više stari, postoji velika šansa da unapredimo našu privredu“, kaže Mitelbah.

Sajam u Hanoveru na sedamdesetu u godišnjicu svoga postojanja želi da pokaže da svi profitiramo od interneta i robota u fabrikama . A to da će radnici u budućnosti nositi naočare povezane s internetom, koje imaju najrazličitije funkcije – to je u Hanoveru već stvarnost.