Mesta sećanja na teror

Jedan od prvih nacističkih logora nastao je u mestu Dahau pored Minhena. Već nekoliko nedelja nakon Hitlerovog dolaska na vlast u logoru su zatočeni pre svega politički protivnici. Pripadnici SS-a ih zlostavljaju i ubijaju. Dahau je bio model po kojem su kasnije napravljeni svi koncentracioni logori na području pod nacističkom vlašću.

Mesto održavanja godišnjih partijskih mitinga nacista u Nirnbergu (Reichsparteitagsgelände) pretvorilo se po dolasku Hitlera na vlast u glavno mesto održavanja propagandnih skupova na kojima je učestvovalo i po 200.000 ljudi. Kongresna dvorana je ostala nedovršena, a u jednom njenom krilu je smešten dokumentacioni centar.

Vila Marlijer na obali berlinskog jezera Vanze bila je jedno od glavnih mesta za planiranje Holokausta. Dvadesetog januara 1942 tu su se okupili članovi nacističke vlade i predstavnici SS-a, kako bi se dogovorili o genocidu nad Jevrejima. Od 1992. je vila memorijalni i obrazovni centar „Haus der Wannseekonferenz“.

Koncentracioni logor Bergen-Belzen u Donjoj Saksoniji bio je najpre logor za ratne zarobljenike. Poslednjih ratnih godina u taj logor su bili upućivani bolesni zarobljenici iz ostalih logora. Većina zatočenika je ili ubijena ili je umrla od bolesti. U tom logoru okončan je i život jevrejske devojčice Ane Frank, čiji su posmrtno objavljeni dnevnički zapisi postali poznati širom sveta.

U kompleksu vojnih zgrada u Berlinu poznatom pod nazivom „Bendlerblok“ bio je centar oficirskog otpora režimu Adolfa Hitlera. Grupa oficira Vermahta okupljena oko pukovnika Klausa Štaufenberga nije uspela da ubije Adolfa Hitlera podmetanjem bombe 20. jula 1944. Neki od zaverenika su još iste noći ubijeni u toj zgradi.

U pokrajini Hesen nacisti su od 1941. ubijali psihički obolele ljude. Čak 15.000 osoba označeno je kao „nedostojan da živi“ i ubijeno ubrizgavanjem otrova ili gasom. Ukupno je u tzv. „Programu eutanazije“ ubijeno 70.000 ljudi. Prostorije bivšeg Zavoda danas su spomen-obeležje.

Spomenik ubijenim Jevrejima u Evropi podignut je 2005. i nalazi se u blizini Brandenburške kapije u Berlinu. Arhitekta Peter Ajzenman je projektovao polje sa 2.711 kvadratnih betonskih blokova različite veličine. Posetiocima je dozvoljen pristup u polje. U podzemlju memorijalnog kompleksa nalazi se stalna izložba koja podseća na holokaust.

Po ugledu na estetski izraz memorijalnog kompleksa ubijenim Jevrejima, u berlinskoj četvrti Tirgarten 2008. podignut je spomenik homoseksualcima progonjenim za vreme nacističke vladavine. Zastakljeni otvor otkriva unutrašnjost spomenika, gde se na beskonačnom filmu vidi kako se homoseksualni parovi ljube.

Preko puta zdanja Rajhstaga u Berlinu od 2012. postoji spomen-vrt za 500.000 ubijenih Roma za vreme nacističkog terora. Pesma Santina Spinelija „Aušvic“ može se pročitati na fontani, na engleskom, nemačkom i romskom jeziku.

Nemački umetnik Gunter Demnig devedesetih godina prošlog veka pred bivša prebivališta žrtava nacističke vladavine počeo je da postavlja mesingane pločice na kojima su bila urezana imena i način na koji je žrtva ubijena. Do sada je postavljeno preko 45.000 primeraka tog „Kamenja spoticanja“ u Nemačkoj i u 17 drugih evropskih zemalja.

Na bivšem mestu „Smeđe kuće“, partijske centrale nacista, u Minhenu je 30. aprila 2015, na sedamdesetu godišnjicu oslobođenja od nacizma, otvoren dokumentacioni centar. Pored centrale je bila Hitlerova kancelarija. Posle Berlina i Nirnberga, sada je i Minhen prikazao najmračnije poglavlje svoje istorije.