Merkelova je osuđena na neuspeh

Džon Mekejn je stari politički rmpalija. Ovaj Republikanac iz Arizone jednom godišnje čita Evropljanima lekcije i voli da se prezentira kao žilava Kasandra bezbednosne politike. Njegov nastup na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti spada u transatlantski folklor. No, ove godine, Mekejn je svoj govor počeo pohvalom koju iz njegovih usta niko ne bi očekivao: on je zahvalio kancelarki Angeli Merkel na snazi koju pokazuje u vođstvu.

Merkelova gubi saveznike

I do Sjedinjenih Američkih Država se pročulo da se nemačka kancelarka nalazi pod pritiskom koji bi nju mogao da košta funkcije, pa bi američki partneri mogli da ostanu bez jedne pouzdane saveznice. Merkelova ove godine nije bila na Konferenciji o bezbednosti, ali u Minhenu se pregovaralo, ako ne i odlučivalo, o njenoj političkoj sudbini.

Na otvorenoj pozornici, francuski premijer Manuel Vals je svim stavio do znanja da njegova zemlja odbacuje nemačku politiku prema izbeglicama. Francuska neće da preuzme dodatne izbeglice, a Pariz se protivi planu kancelarke da se utvrdi ključ za raspodelu migranata. Čime je Merkelova izgubila i poslednju nadu da će je u pitanju izbeglica podržati neki snažni saveznik. Na samitu EU sledeće nedelje ona je osuđena na neuspeh.

Beskrvna diplomatija oko Ukrajine

Pri tome je izbeglička kriza apsorbovala toliku energiju da Angela Merkel i na jednom drugom polju gubi konce iz ruku. Pre dve godine, kada je Rusija anektirala Krim i podržala pobunu separatista u Istočnoj Ukrajini, Nemačka je preuzela rukovođenje kriznom diplomatijom. SAD su se držale rezervisano, američki predsednik Barak Obama je ustupio prednost Nemcima.

Poslednjih nedelja su SAD pojačale aktivnosti oko krize u Ukrajini i pokušale da sredstvima tihe diplomatije udahnu novi život takozvanom Sporazumu iz Minska. U tajnim pregovorima Amerikanci su pokušali da ustanove da li taj sporazum još može da se spasi. Sigurno je da bi Obami pred kraj predsedničkog mandata dobro došao neki uspeh u mirovnoj politici. Ali, nemačka diplomatija u Ukrajini je poslednjih meseci postala potpuno beskrvna.

Moskvi dobro dođe slabljenje Merkelove

Jedna stvar upada u oči: što je više izbeglica pristizalo u Nemačku, to je manje političke energije ostajalo kancelarki za druge teme. Ima onih koji u tome vide gigantsku zaveru: da Putinove bombe koje u Siriji padaju na protivnike Bašara al Asada stvaraju sve više izbeglica koje, opet, odlaze za Nemačku i slabe Merkelovu. Što navodno pokazuje da Putin kao lutkar vuče konce marioneta i odlučuje o sudbinama kancelarki. No, taj nalaz bi i sa manje preterivanja bio faličan: tačno je da Rusiji odgovara slabljenje Merkelove, ali, s druge strane, i SAD se brinu da bi izbeglička kriza mogla da ugrozi evropski projekat i nemačku kancelarku.

Čitava ta politička gužva se odrazila i na Minhensku konferenciju. Bavarski premijer Horst Zehofer kritikuje kancelarku zbog njene politike prema izbeglicama. On je kancelarki zadao ubod u leđa i svojom posetom Putinu u Moskvi. Zbog te posete, senator Džon Mekejn nije otišao kod Zehofera na svečanu večeru.