Merkelova i Putin – kako do dijaloga?

Krajem aprila 2015. godine, više poslanika nemačkog parlamenta (Bundestag), dobilo je elektronsko pismo za koje se činilo da stiže od Ujedinjenih nacija. Ništa nisu posumnjali, otvorili su dodatak u pismu, i na taj način u parlament pustili digitalnog špijuna koji se tu zadržao nekoliko sedmica i imao uvid u veliki broj poverljivih informacija. Trebalo je dosta vremena da se šteta popravi, a još duže da o tome javno počne da se govori. Stvar je veoma neugodna: prema onome što je danas poznato, nemački parlament bio je žrtva hakerskog napada iz Rusije.

Ako je u tom slučaju bilo reči o tome da se dobiju informacije iz i o Nemačkoj, onda je u januaru 2016. godine bio obrnut slučaj: o Nemačkoj su raširene lažne informacije. Povod je bio „Slučaj Liza“: Trinaestogodišnja devojčica iz Nemačke, poreklom iz Rusije, zanoćila je kod prijatelja. Ruski mediji su tvrdili da su djevojčicu kidnapovali i silovali arapski izbjeglice. Rusi u Nemačkoj izašli su na ulice i demonstrirali protiv navodnog nedostatka sigurnosti u Nemačkoj. Nakon što je čitav slučaj razjašnjen sa stručne strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je okrivio nemačke vlasti da „kriju pravu istinu iz unutrašnjopolitičkih razloga“.

Nemačka na meti Rusije

Ta dva slučaja su primeri kakvu ulogu u Rusiji ima Nemačka. „Razlozi za to su jasni“, smatra Janis Sarts, direktor „NATO Strategic Communication Centre of Excellence“. On je u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung rekao: „Nemačka je vodeća sila u Evropi i ona obezbeđuje da Evropa kao takva opstane. Prema ruskom tumačenju, takva Evropa slabi poziciju Rusije zbog čega ona uzvraća udarac“. Sarts dodaje da je to još jedan od razloga zbog kojeg Nemačka ne želi da dozvoli da Rusija, nakon Krima, anektira još neke teritorije.

Angela Merkel se u Sočiju ovog utorka (2.5.) prvi put u poslednje dve godine na ruskom tlu sastaje s predsednikom Putinom. Merkelova i Putin razgovaraće o ratu u Siriji, konfliktu u Ukrajini, kao i planiranom samitu G20 u Hamburgu. Na dnevnom redu će se možda naći i ruski pokušaj uticaja na javno mnjenje u Nemačkoj.

Kancelarkina poruka trebalo bi da bude jasna, očekuje Gernot Erler, opunomoćenik nemačke vlade za Rusiju: „Neprihvatljivo je mešanje u stvari druge zemlje na takav način – ilegalnim metodama kao što su prisluškivanje ili hakerski napadi. Mislim da je rusko rukovodstvo svesno šta bi značilo za nemačko-ruske odnose, ako bi takve metode preduzelo ili podržalo.“

Nemačka želja za dijalogom

Nemačka pridaje veliki značaj odnosima s Rusijom. Pred kancelarkin polazak u Rusiju, portparol nemačke vlade Štefen Zajbert rekao je da vlada teži tome da „uključi Rusiju u donošenje konstruktivnih rešenja“. Da je to prioritet upravo u teškim vremenima, tvrdi i stručnjak za Rusiju Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). On podseća da Angela Merkel nije jedina koja putuje u Rusiju. „Ministar spoljnih poslova (Zigmar Gabrijel) već je boravio tamo, a planira da ode i predsednik Nemačke. Čini mi se da trenutno postoji inicijativa da se uspostave razgovori sa ruskom stranom.“

Na ruskom dnevnom redu je, međutim, najviši cilj povećanje spoljnopolitičkog značaja zemlje. Rusija je od „slabog upravljača krizom“, postala „aktivni dizajner“ međunarodnih konflikata, smatra Sabine Fišer iz berlinske fondacije Nauka i politika (SWP). To se, kaže, pokazuje, kako u Siriji, tako i u Ukrajini. Za nemačku vladu su „dve važne teme koje opterećuju odnose“, pre svega nezakonita aneksija Krima i destabilizacija na istoku Ukrajine, kaže portparol Štefen Zajbert.

Kako bi povećala uticaj u Evropi i demonstrirala međunarodnu moć, Moskva je svesno iskoristila krize ili čak izazvala sukobe, dodaje Sabine Fišer i ističe da se zbog toga EU nalazi pred velikim izazovima. „Evropska unija ne može da se upusti u novu podelu Evrope koja bi bila po želji Rusije, bez podrivanja sopstvenih normi i vrednosti, kao i rizikovanja dalje nestabilnosti sa svojim susedima. Takođe, nezakonito i nehumano ponašanje Rusije u konfliktnim regionima, ne može se tolerisati.“

Za Nemačku i Evropsku uniju biće teško da se ponovo uključe u konstruktivan dijalog s Rusijom, navodi Fišerova i poručuje: „Nemačka i EU trebalo bi da se koncentrišu na to da se konfliktni menadžment vodi na lokalnom nivou, kao i da se humanitarnim aktivnostima ublaže patnje ljudi.“