Mekalister: Rusija destabilizuje Srbiju

„Britanci odlaze, Balkan treba da dođe – ali pregovori o pristupu EU ne napreduju“, piše dopisnik lista Velt iz Brisela Kristof B. Šlic. On primećuje da „se direktno pred vratima EU povećava napetost“. „U mnogim državama Zapadnog Balkana – kuva. Rusija i Turska, ali i Kina, Saudijska Arabija i posebno Katar, pokušavaju da prošire svoj uticaj u regionu. Opasna mešavina. Balkan je eksplozivan region gde bi za najkraće vreme mogli da ožive konflikti za koje se smatralo da su davno prevaziđeni, rekao je član Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister ovom listu. EU svim silama pokušava da se tome suprotstavi.“

„Kada je reč o Srbiji, Mekalister, i pored pozitivnog razvoja, vidi i probleme. Država je od marta 2012. kandidat za pristup EU, razgovori su počeli u januaru 2014. Pre tri nedelje u pregovore su uključena i dva nova područja, preduzetništvo i obrazovanje i tako je otvoreno osam od ukupno 35 poglavlja u pristupnim pregovorima. Moskva pokušava da izvrši masivan uticaj na medije, deo političara kao i na civilno društvo. Rusija u Srbiji sledi politiku namerne destabilizacije. To daje povoda za veliku brigu, upozorio je Mekalister. Stručnjak za Srbiju je naglasio da je EU u Srbiji sa oko 1,5, milijarde evra finansijske pomoći do 2020. najveći davalac novca za reforme i privredne projekte.“

„Mekalister: Ali, na Rusiju se u srpskom društvu istovremeno gleda kao na onog ko je najviše podržava. Za Evropsku uniju to može da znači samo da naše angažovanje uz pomoć srpskih političara i civilnog društva mora da se učini primetnijim.“

„Otvoreno je pitanje koliko snažno jedan kandidat za pristup EU kao što je Srbija sme da bude povezan sa Moskvom. U maju 2014. Rusija i Srbija su sklopile strateško partnerstvo. Dve zemlje su ugovorom regulisale razmenu informacija između tajnih službi i zajedničke vojne vežbe. Do predsedničkih izbora 2. aprila, Srbija osim toga očekuje šest besplatnih MIG-ova iz Rusije, koji, doduše, moraju – za 185 miliona evra – da budu prerađeni.“

„I glavna diplomatkinja EU Mogerini mogla je da oseti Rusiji naklonjeno raspoloženje u zemlji. Prilikom posete beogradskom Parlamentu pre dve nedelje, poslanici opozicije su joj dovikivali: Srbija, Rusija, ne treba nam Unija i držali transparente na kojima je pisalo: Ne verujemo EU! To je, iz perspektive Brisela, alarmni signal“, piše list Velt.

Albanija: Biznis sa marihuanom

A švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung objavio je tekst pod naslovom: „Kralj Albanije se zove kanabis“ o tome kako je Albanija sve važnija kao proizvođač marihuane iako je njena vlada objavila rat trgovini drogom. „Preko Balkana, čamcima i malim avionima, albanska mafija transportuje marihuanu u Zapadnu Evropu. Političari preduzimaju nešto samo pod pritiskom EU a delom i sami učestvuju u poslu u kojem se zarađuju milijarde.“

„Uzgoj kanabisa je u Albaniji industrija koja zarađuje milijarde. Uslovi za to su idealni: reč je o zemlji blagoslovenoj sa prosečno 218 sunčanih dana godišnje i dovoljno vode u brdima. Nema tačnih brojki, ali prema UN, Albanija je jedan od najvažnijih izvora na svetskom tržištu. Ekonomska podloga za to je stvorena u komunističkom vremenu. Za vreme staljinističkog diktatora Envera Hodže država je preuzela kontrolu nad industrijskim izvozom kanabisa. On je upotrebljavan za lekove, lekovite trave, te za izradu kudelje. Posle kraja komunizma usledila je decenija nestabilnosti, sa političkim nemirima u zemlji i ratovima u susednoj bivšoj Jugoslaviji. Oružje je bilo deo svakodnevice, politika je bila polarizovana, a kriminalne bande su preuzele državnu imovinu. Albanija se i danas bori sa tim nasleđem i moći čvrsto ukorenjenih kriminalnih mreža. One kontrolišu trgovinu drogom i protežu se daleko do Zapadne Evrope. Korupcija, siromaštvo i slabe državne institucije podrivaju borbu protiv mafije.“

U članku je opisano kako je 2014. godine policija upala u selo Lazarat u blizini granice sa Grčkom. Čitavo selo je živelo od uzgoja marihuane i na njega je otpadala „polovina proizvodnje kanabisa u čitavoj Albaniji, otprilike 900 tona godišnje, sa uličnom vrednošću (u Evropi) od 4,5 milijarde evra“. Nekoliko dana je trajao pravi rat sa do zuba naoružanim meštanima sela, da bi se na kraju premijer hvalio kako je eliminisao tu „mrlju sramote za Albaniju“.

Ipak, problem nije rešen, za šta je „zaslužna“ i široko rasprostranjena korupcija. „Za uzgajivače i švercere je podmićivanje policije deo poslovnog modela. U Hotiju, zabačenom selu u brdima negde između Albanije i Crne Gore, marihuana se prebacuje preko granice uskim, skrivenim puteljkom. Životinje se koriste kao sredstvo za transport, kaže jedan švercer. Sa policijom postoji dogovor: ona za vreme transporta jednostavno nadgleda drugi region (...) Iz Hotija droge nalaze svoj put u Crnu Goru preko propustljivih granica bivših jugoslovenskih republika i naposletku dospevaju u šengenski prostor.“