Mediji u Srbiji: Svaka zabava ima kraj

Situacija u medijskoj sferi je svakim danom sve gora, ocenjuje se u proglasu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koje je zbog toga od Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije zatražilo da zakaže javno slušanje na temu medijskih sloboda. Jedna za drugom nestaju novine i emisije u elektronskim medijima u kojima su se mogla čuti različita mišljenja o situaciji u Srbiji. Televizija B92 definitivno je ukinula emisiju „Utisak nedelje“, najavljuje se i otkaz Brankici Stanković, autoru serijala Insajder, emisija „Sarapin problem“ sa Studija B emituje se uživo, kao devedesetih, a još uvek je nejasno šta se tačno dešava sa štamparijom „Grafoprodukt“ u Novom Sadu, koja štampa čak 14 raznih novina. Toj štampariji zabranjen je rad zbog navodno tehničkih propusta, a nezvanično, čitav udar je usledio kako bi se sprečilo štampanje beogradskog magazina „Tabloid“.

„Tabloid“ se izgleda našao visoko na listi državnih neprijatelja, jer je nakon „Grafoprodukta“ bezuspešno pokušavao da pronađe novu štampariju. Par brojeva je odštampao „APM Print“, štamparija nezavisnih medija, koju su finansirale Nemačka, Danska i Francuska, a onda je i ona, bez obrazloženja, otkazala saradnju. Poslednji broj „Tabloid“ je pokušao da odštampa u Banjaluci, u štampariji vlasnika Željka Kopanje, ali je i on u poslednji trenutak otkazao štampanje „zbog tehničkih problema“; ponovo se nezvanično navodi da je to učinio na preporuku Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske.

Država utiče na medije

Vlasti sa svoje strane peru ruke i odbijaju svaku vezu sa pomenutim gušenjem medija i medijskih sloboda. S jedne strane, pravdaju se time da su to autonomne odluke vlasnika medija i da oni kao privatnici vlasnici medija sprovode neku svoju poslovnu politiku koja nema veze sa srpskim vlastima. Kada je reč o medijima koje na ovaj ili onaj način finansira država, više se i ne postavlja pitanje zašto je iz tih medijskih kuća prognano kritičko mišljenje. Svi bi, dakle, prema tumačenju srpskih vlasti, samo želeli da prave zabavne novine i televizije, jer im to donosi najviše novca.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, ukazuje za DW da se ne sme verovati nijednom objašnjenju vlasti kako one nemaju veze sa onim što se dešava u medijskom sistemu: „Važno je napomenuti da onaj ko dodeljuje dozvole elektronskim medijima mora imati strategiju kakvi mediji su zemlji potrebni. Oni moraju biti raznovrsni. Nemoguća je situacija da opstaje veći broj privatnih radio i TV-stanica koje se sve orijentišu na muziku, zabavu, rijaliti-programe, na ono što se najčešće čuje iz tih krugova da 'publika voli'. Ako se popusti tome da svi mediji mogu da skrenu u laku zabavu i da se sa programa skidaju analitičke i kritičke teme, onda od te medijske sfere nema ništa. To je nešto gde se mora reagovati regulatorno, koregulatorno i samoregulatorno. Država je, dakle, ta koja ne sme da dozvoli da sve sklizne samo u laku zabavu, i ona ako hoće ima mehanizme da to ne dozvoli“, kaže profesor Veljanovski.

„Nije ovde ključno pitanje da li neko od političara zove nekoga iz medija i vrši pritisak“, dodaje Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, „već o tome da je obaveza države da obezbedi slobodu izražavanja u društvu. Država nam na ovaj način pokazuje da ne želi da obezbedi prostor za kritički dijalog u društvu. Ta vrsta opravdanja kako, eto poslovni interesi diktiraju profil medija, samo se pokušaj da se zamagli suština, a to je da javni dijalog u Srbiji zamire i da je za to kriva država“, smatra Obradović.

Nezapamćena brutalnost

Svaka vlast je u proteklih dvadesetak godina pokušavala da kontroliše medije, napominje Vukašin Obradović. Nije u tom smislu ništa novo što i sadašnje vlasti to pokušavaju, ali sada postoji jedna bitna razlika i zato smo i želeli da na to upozorimo javnost, ističe Obradović.

„Karakteristika današnje vlasti jeste brutalnost koja se uvela u medijsku sferu u obračunu sa neistomišljenicima. Manju ili veću kontrolu medija smo imali i od 2000. godine, ali ovakvu brutalnost nismo mogli da zabeležimo. Kad kažem brutalnost, mislim pre svega na to da danas, ukoliko iskoristite svoje pravo na drugačije mišljenje, rizikujete da budete provučeni kroz tabloidno blato, da budete izvređani, da vam budu izrečeni i optužba i osuda i presuda, i to samo zato što ste izrekli neku kritiku na račun vlasti. Taj strah koji se uvukao u malobrojne kritičare ovog režima svakim danom postaje sve veći i veći, jer se na vas ustreme kao na najgoreg neprijatelja i tu nema nikakvih granica. Dakle, kontrola medija se vrši tako što imate jedan broj strogo kontrolisanih medijskih servisa nove vlasti, koji služe samo tome da spreče da vi i pomislite da kritikujete poteze vlade Aleksandra Vučića“, kaže Obradović.

Svaka zabava ima kraj

„Svaka vlast koja nevešto pokušava da se opravda time kako ljudi žele samo zabavu, a vlasnici medija samo tu vide zaradu, mora da ima u vidu da će se kad-tad, na ovaj ili onaj način, to okrenuti protiv nje“, upozorava Rade Veljanovski. „Neće dugo moći da opstane ovakvo vreme i ovakve okolnosti u kojima građani imaju sve manje mogućnosti da svoju društvenu situaciju sagledaju kroz medije na jedan analitički i kritički način, pa i da sami kažu svoje mišljenje. Jer, ako ljudi osećaju da sve teže žive, da im je sve lošije, a da ta tematika nije medijski posredovana, onda to sigurno ne može dugo da opstane.“

„Bojim se da ćemo imati još goru situaciju po medije“, kaže profesor Veljanovski, „jer ljudi koji drže poluge moći neće odustati da spreče medije da ih prozivaju i pozivaju na odgovornost, i da od njih traže odgovore. Tako da je moguće da situacija u jednom momentu bude još teža nego sada, ali naravno posle kiše uvek dolazi sunce, jer ljudi u Srbiji neće ipak prihvatiti da unedogled traje jedna situacija zbog koje oni imaju i razloga i pravo da reaguju.“