Mediji u JI Evropi – kvantitet bez kvaliteta

Na prvi pogled razvoj medija na području jugoistočne Evrope (u šta spadaju Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, i Srbija, a pre njihovog ulaska u EU podrazumevale su se još i Bugarska i Rumunija) vrlo je pozitivan. Poslednjih deset do petnaest godina osnovane su brojne novine i nedeljnici, brojne nove televizijske i radio stanice počele su sa emitovanjem programa. Novi mediji poput interneta omogućili su brz i jeftin pristup informacijama iz čitavog sveta.

Kada se situacija u tim zemljama, međutim, malo bolje pogleda, vidi se da ispod površine štošta nije u redu. Veliki broj novih medijskih proizvoda na tržištu još uvek ne predstavlja sam po sebi neki napredak, smatra Nenad Šebek, izvršni direktor "Centra za demokratiju i pomirenje", međunarodne nevladine organizacije čije je regionalno sedište u Solunu. On naglašava da je "pluralizam pozitivan tek ako se kroz taj pluralizam ima šta reći i ako se izgovaraju prave vrednosti. Samom eksplozijom medija mi nismo dobili ni medije koji su slobodni, ni medije koji su nezavisni niti medije koji su ozbiljni. Znači, sam broj, sam kvantitet, nikako ne može nadomestiti kvalitet."

Podilaženje najnižim ukusima

Umesto povećanja broja medija koji žele da izveštavaju hrabro i kritički, na području čitave jugoistočne Evrope došlo je do cvetanja žute štampe i jeftinih elektronskih medija s prizemnim sadržajima.

Inflacija medija sa sobom donosi i inflaciju novinara. Sve su popularniji tzv. građani-novinari. Mnoge stanice podstiču obične ljude da se kao izveštači javljaju sa lica mesta. Takođe, u medijima je sve više mladih, neiskusnih i nedovoljno obrazovanih novinara koji su uz to još i slabo plaćeni. Na njih se lako može vršiti uticaj, njima je lako manipulisati.

Rezultat tog procesa je poražavajući: medijski proizvodi često ne odgovaraju klasičnim evropskim standardima, smatra Kristof Zodeman, osnivač "Medijske agencije za jugoistok", privatne firme koja se bavi kako produkcijom priloga za televiziju, tako i obrazovanjem mladih novinara. On je u jugoistočnoj Evropi aktivan već desetak godina i dobro poznaje tamošnja tržišta. On smatra da je veliki problem što je "privatnim medijima u prvom redu stalo do profita. Oni samo gledaju kako da u što kraćem vremenu ostvare što veću zaradu. Kvalitet novinarstva uopšte ih ne zanima, to je za njih samo ukras. A s druge strane je u većini javnih i državnih medija politički uticaj još uvek vrlo velik.

Mediji ogledalo društva, društvo ogledalo medija

Posebno zabrinjavajuće je kada se te dve negativne tendencije ujedine: tada nastaje vrlo opasna i otrovna mešavina, upozorava Izabela Kurkovski, iz nemačkog "Centra za međunarodnu migraciju i razvoj" (CIM), koja trenutno radi kao savetnica bosansko-hercegovačkog Saveta za štampu: "Po mom mišljenju situacija nije dobra. Beležimo porast govora mržnje u medijima, jednako kao i porast politizovanja. Mediji se sve češće zloupotrebljavaju za kanalisanje informacija, a ne za posredovanje informacija javnosti."

Dugo vremena su strani donatori štitili one retke nezavisne medije koji su pokušavali da izveštavaju kritički. Istovremeno dosta para uloženo je u obrazovanje mladih novinara, i to je bilo vrlo potrebno i pozitivno. Vremena su se međutim promenila, smatra Nenad Šebek. Mediji su deo celokupnog društva i njihova demokratizacija može ići samo paralelno s demokratizacijom čitave zemlje: "Mediji su ogledalo društva, ali i društvo je ogledalo medija. Mediji ne mogu biti bolji od društva u kojem se nalaze i u kojem deluju. Postoje doduše uvek i pojedini pozitivni izuzeci, ali načelno mediji ne mogu biti napredniji od društva."