Martovske varnice u Transilvaniji

Od kako je nacionalistička i konzervativna vlada premijera Viktora Orbana preuzela vlast u Mađarskoj 2010, između dve zemlje dolazi do incidenata svakog 15. marta. Naime, u Mađarskoj je 15 mart državni praznik, godišnjica početka neuspele antihabzburške revolucije 1848. Ovu nesrećnu tradiciju otpočeli su predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover i potpredsednik mađarske vlade Zolt Semjen 2011, kada su se založili za autonomiju jugoističnog dela Transilvanije u kome pretežno žive Mađari iz etničke grupe Sekelja. Negodovanje u Bukureštu bilo je još veće jer su njih dvojica to učinili na licu mesta - u Transilvaniji.

Godinu dana kasnije, napetost su izazvali planovi da se osnuje medicinski fakultet sa nastavom na mađarskom, I konačno, prošle godine - svađa je izbila zbog zastave za Sekeljsku oblast u Transilvaniji, kao i zbog toga što je na mađarski praznik jedna učenica rumunske nacionalnosti iz spornog regiona u školu otišla noseći nacionalne simbole Rumunije.

Mađari kao krimski Tatari

Ove godine, mađarski političari u Transilvaniji ponovo zahtevaju autonomiju i to uz podršku vlasti u Budimpešti. Zbog toga je ovog ponedeljka (10.3.2014) održan protest u transilvanskom gradu Tirgu Mureš na kome je bilo oko 4000 mađarskih nacionalista. Među njima je bilo predstavnika „Sekeljskog nacionalnog veća“ i dve ekstremističke mađarske partije iz Transivlanije. Osim toga, tu je bio i Gabor Vona, predsednik ekstremno desničarske stranke Jobik iz Mađarske, kao i grupa neonacista. Mađarski neonacisti su tokom protesta napali rumunske žandare. Zbog toga je predsednik Rumunije Trajan Basesku predložio da se zabrani prisustvo članova Jobika u zemlji.

Istovremeno, izjava poznatog mađarskog političara iz Transilvanije Lasla Tekeša izazvala je ogorčenje u rumunskoj javnosti. On je u ponedeljak izjavio pred Evropskim parlamentom da se Mađari u Transilvaniji nalaze u sličnoj situaciji kao Tatari na Krimu „zbog politike asimilacije i naseljavanja rumunskog državnog nacionalizma“. Tekeš je zbog toga apelovao na evropske institucije da podrže Mađare koji traže autonomiju. Važno je napomenuti Tekeš je igrao veliku ulogu u svrgavanju Čaušeskua 1989. Međutim, najnovija Tekeševa izjava je u rumunskim medijima primljena kao poziv na otcepljenje Transilvanije od Rumunije, i dovela do prave histerije.

Ko vuče konce?

U pozadini ovih incidenata leži politički inters sa obe strane granice. Naime, rumunski premijer Viktor Ponta vlada uz podršku umerene stranke „Demokratski savez Mađara u Rumuniji“ koja je i jedini parlamentarni predstavnik 1.3 miliona svojih sunarodnika u toj zemlji. Ova novouspostavljena koalicija je trn oku predsedniku Baseskuu, kome ove godine ističe mandat. Iako Basesku više nema pravo da se kandiduje za predsednika, mogao bi da u dogledno vreme postane premijer – ako se vladajuća koalicija pokaže kao slaba ili neuspešna.

Na drugoj strani, parlamentarni izbori u Mađarskoj održavaju se već početkom aprila. To su prvi izbori na kojima pravo glasa ima i oko pet miiliona i Mađara u inostranstvu. Orbanova vlada računa na njihovu podršku. I evropski poslanik Laslo Tekeš planira novu kandidaturu na izborima za Evropski parlament u maju, kao kandidat iz Rumunije, ali ovaj put na listi Orbanove partije Fides.

Problemi iz matice

U svoj toj zbrci, mađarska manjina u Rumuniji i njihovi poslanici iz Demokratskog saveza Mađara mogli bi da ostanu kratkih rukava. Naime, ova partija je uslovila svoje učešće u vladajućoj koaliciji novim pravima za manjine, što uključuje i bolje mogućnosti za upotrebu mađarskog jezika u toj zemji.

Sam predsednik stranke Hunor Kelemene oštro je krikovao političare u „mađarskoj otadžbini“: „Ekstremisti iz Mađarske trebalo bi da protestuju u Mađarskoj, ne kod nas“, prokomentarisao je Kelemen nakon okupljanja prošlog ponedeljka. „Mi ne želimo da se kod nas pojavljuju ni Jobik ni druge takve organizacije. I tačka.“

Autori: Keno Versek / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić