Marej izgubio zbog ptičjeg pera?

Nemački mediji bez mnogo emocija komentarišu pobedu Novaka Đokovića na Endijem Marejem i njegovo osvajanje titule pobednik Otvorenog prvenstva Australije. Neki su čak videli neobične znake koji su pomogli Đokoviću.

„Novak Đoković je u Australiji jednostavno nepobediv. Posle istorijske pobede u Melburnu usudio se da odigra mali ples, pored svoje klupe, lakonog, uz krik radosti zbog svoje šeste pobede na Gren-slem turnirima. Pri tome ga je i ova pobeda koštala dosta energije“, piše agencija DPA. „Od uvođenja profesionalnog tenisa 1968, još niko nije uspeo da tri puta uzastopno osvoji ovu titulu (…) Đoković i Marej u svom 18. duelu nisu ništa poklanjali jedan drugom. Marej je pre meča na svoju stranu na Fejsbuku postavio fotomontažu pod naslovom Bitka u melburn sitiju – i imao je i pravo. Doduše, ovo finale nije doseglo nivo prošlogodišnjeg – između Đokovića i Nadala – koje je obeležio najduži finalni meč u istoriji Gren slemova od 5 sati i 53 minuta. (…) Marej je prvi počeo da greši pri servisu, Đoković nije uspeo da iskoristi dva taj-brejka, nije više delovao tako sigurno, ali je prevazišao kritičnu fazu i uspeo da se vrati u meč. U drugom setu, odluka je ponovo pala u taj-brejku, ovaj put u korist srpskog tenisera. Đokovića je teško zaustaviti kada mu krene, priznao je Marej, koji posle toga nije smogao snage da pruži ozbiljniji otpor Đokoviću.“

„Mister Melburn“, naslov je članka koji je objavio list Frankfurter algemajne cajtung. „Naravno da ovaj čovek nije nepobediv – pa ni na Otvorenom prvenstvu Australije. U Melburnu su, izgleda, mogućnosti da se Đoković porazi bile ograničene, ali kada se takva mogućnost ukaže, treba je odlučno iskoristiti. Pošto to Marej nije učinio u drugom setu finala, pobednik je isti kao i 2011. i 2012 – Novak Đoković. To je prvi igrač profi-ere kome je uspelo da tri puta uzastopce osvoji turnir u Melburnu – to je do sada uspelo samo Roju Emersonu, koji je između 1963. i 1967. nanizao pet titula. Ne bi bilo iznenađenje kada bi Đoković dostigao i taj rekord. Izgleda da ovaj plavi teren za njega ima neku neobičnu magiju. Volim ovaj teren, rekao je nakon što je dobio pobednički pehar i to iz pravih ruku – Andre Agasi je i sam osvajao ovu titulu četiri puta. Razlozi za takvu naklonost su jasni: vodeći na svetskoj rang-listi je četiri od svojih šest Gren-slem titula osvojio u Melburnu – a 2008. najtežu od njih: prvu.“

„Novak Đoković ima naročitu sposobnost koja ga razlikuje od mnogih drugih, naime, da u okviru jednog meča enormno popravi kvalitet svoje igre; u principu, on je ionako uvek sve bolji što meč duže traje. U ovom finalu je počeo ispod svog proseka, a kada se onda transformisao najpre u normalnog a potom i u dobrog Đokovića, lako je moglo da se nasluti kako će se meč dalje razvijati“. List dalje prenosi Đokovićevu izjavu o tome kako je uspeo da preokrene meč, i prenosi da je u drugom setu Marej počeo da oseća umor. „U petak mu je trebalo četiri sata da savlada Federera. Njegov protivnik ne samo što je imao dan više za odmor, nego je i svoje polufinale protiv Davida Ferera završio za upola kraće vreme, i ono je bilo sve samo ne iscrpljujuće. Škot svakako nije imao razloga da bude preterano tužan zbog svog petog poraza u šest Gren-slem finala – u septembru je osvojio Otvorekno prvenstvo SAD i tako okončao 76 godina britanskog čekanja na taj događaj“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Naslov u listu Frankfurter rundšau glasi: „Betmen protiv Betmena“. U podnaslovu piše: „Kako je jedno pero pomoglo Novaku Đokoviću da pobedi Endija Mareja u finalu Otvornog prvenstva Australije“. „Pitanje pre ovog finala je glasilo: kako će Endi Marej da svari napore koje je morao da uloži u pobedu nad Federerom i da li će biti razlike u tome što je imao dan manje za odmor od svog protivnika. Škot je očigledno bio dobro raspoložen. Na svojoj stranici na Fejsbuku je objavio minijaturu postera na kome je on prikazan kao Betmen, a Đoković kao Džoker. (…) No, ono što se desilo u tri sata i 40 minuta finala, nije bilo tako iznenađujuće kao sustreti Betmena i Džokera. Susretu svakako nije nedostajao kvalitet. Razmene lopti, pre svega u prva dva seta, bile su kao i uvek u poslednje vreme između njih dvojice – tvrde kao čelik i neumoljive. Marej i Đoković su dosegli, pa i prešli, granice svojih telesnih mogućnosti. Ali, izgledalo je kao da svaki igra protiv sopstvenog odraza u ogledalu. Suviše slično su bili postavljeni, suviše male su bile njihove varijacije. Betmen je igrao protiv Betmena, a Džokera nije bilo na vidiku. Nakon što su oko sat i po igrali na ravnoj nozi, ne gubeći sopstveni servis, desio se kuriozitet sa ptičjim perom – pri rezultatu 2:2 u taj-brejku drugog seta, između prvog i drugog servisa, Marej je sklonio jedno perce sa osnovne linije, i pri tome nekako izgubio koncentraciju. Napravio je dvostruku grešku i posle toga u tom taj-brejku osvojio još samo jedan poen…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković