Manje oružja, pregovori s Putinom: izbori na istoku Nemačke

Spoljna politika: dugo se smatralo da je to tema o kojoj se pregovara pre svega glavnom gradu Nemačke Berlinu. Savezna vlada nadležna je za bezbednost i spoljnu politiku, kao i za pitanja rata i mira. Debate o spoljnoj politici vodile su se samo u izbornim kampanjama na saveznom nivou. Zato je zapanjujuće to što premijeri tri savezne pokrajine na istoku Nemačke sada mnogo i često govore o ratu u Ukrajini, o mogućnosti pregovora s ruskim predsednikom Putinom o prekidu vatre ili čak o okončanju rata.

Trenutno važna tema u tri istočne pokrajine

Razlog: za pokrajinske parlamente će se glasati 1. septembra u Tiringiji i Saksoniji, a nešto kasnije, 22. septembra i u Brandenburgu. U te tri istočne pokrajine, pitanje odnosa Nemačke prema ruskom agresorskom ratu u Ukrajini i nemačkim isporukama oružja Kijevu postalo je značajno. Možda u ovom trenutku i najznačajnije. A isto tako i pitanje da li bi Bundesver trebalo da se unapredi, kao i da li bi trebalo dozvoliti stacioniranje novog američkog oružja. Po svim tim pitanjima na istoku zemlje vlada velika skepsa – i zato pokrajinski političari postaju „stručnjaci“ za spoljnu politiku.

Glasanje o ratu i miru?

Sara Vagenkneht, osnivačica partije „Savez Sara Vagenkneht“ (BSW) nazvane po njoj, otišla je najdalje. Nova partija te bivše političarke stranke Levica, osnovana je početkom ove godine, ali nešto malo više od dve nedelje uoči izbora u Tiringiji ona, prema anketama, ima podršku oko 20 odsto birača. Mogla bi dakle da ima važnu reč kad se nakon izbora bude formirala pokrajinska vlada.

Vagenkneht je nedavno u nekoliko navrata izjavljivala da će BSW participirati u pokrajinskoj vladi samo ako ona jasno odbaci planove za stacioniranje novog američkog oružja u Nemačkoj od 2026. – bez obzira na to što se o tome ne odlučuje u glavnom gradu Tiringije, Erfurtu. To oružje bi trebalo da bude stacionirano u Nemačkoj od 2026. godine, između ostalog i zbog agresivne politike Rusije, kako to obrazlažu u Berlinu.

U intervjuu za radio „Dojčlandfunk“ Vagenkneht je otišla i korak dalje, rekavši: „Istočni izbori su ujedno i glasanje o ratu i miru.“ Drugim rečima: svako ko podržava Ukrajinu, zemlju koja je na udaru, taj je za rat. Prema rečima Sare Vagenkneht, njeni birači očekuju od nje da radi na tome da se opasnost od rata u samoj Nemačkoj ne poveća.

„Kina i Indija moraju da utiču na Putina“

Pažnju svojim spoljnopolitičkim izjavama privlače i premijeri Saksonije Mihael Krečmer (CDU) i Brandenburga Ditmar Vojdke (SPD). Krečmer se, na primer, založio za smanjenje pomoći u naoružanju Ukrajini zbog rupe u saveznom nemačkom budžetu, a ujedno je i promovisao diplomatske inicijative u ukrajinskom sukobu. On je za nemačku uredničku mrežu RND rekao: „Još jednom se zalažem za pojačane diplomatske napore. Potrebni su nam savezi, na primer sa Kinom i Indijom – sa onima koji utiču na Putina na takav način da postane spreman na prekid vatre.“ Slične izjave davao je i Vojdke.

Ankete pokazuju snažan skepticizam oko podrške Ukrajini

Razlog za tako iznenadno pozicioniranja pokrajinskih političara po pitanju spoljnopolitičkih tema jeste snažan skepticizam stanovništva, posebno u istočnonemačkim pokrajinama, prema kursu koji po pitanju Ukrajine zauzima savezna nemačka vlada koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP). Od početka rata u martu 2022. Berlin je podržao Ukrajinu sa oko 23 milijarde evra – oružjem, direktnim uplatama i u vidu humanitarne pomoći. To Nemačku čini najvećom pristalicom napaćene Ukrajine posle SAD.

Sada je, međutim, institut za istraživanje javnog mnjenja „Forsa“ utvrdio sledeće: u istočnoj Nemačkoj 34 odsto ispitanih smatra da njihova zemlja čini previše da podrži Ukrajinu, dok 32 odsto podržava isporuke teškog naoružanja kao što su tenkovi.

AfD i BSW protiv vladinog kursa prema Ukrajini

Dok na saveznom nivou konzervativna opozicija Demohrišćana (CDU/CSU) u velikoj meri podržava kurs vlade prema Ukrajini, dve stranke koje su posebno na istoku zemlje u poslednje vreme jake, odbijaju isporuke oružja i zagovaraju pregovore s Rusijom – to su desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) i Savez Sara Vagenkneht.

Kopredsednik vladajućih Zelenih Omid Nuripur posebno je uznemiren zbog zahteva tih dveju stranaka da se treba obratiti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ponuditi mu mirovne pregovore. A povodom sličnih izjava Krečmera (CDU), ali i još uvek vladajućeg premijera Tiringije Bode Ramelova (Levice), Nuripur je za RND rekao: „Oni se ponašaju kao da se do mira može doći zabijanjem glave u pesak. Ali, kukavičluk ne donosi mir. U stvari, Putin još nije pokazao čak ni da je voljan da vodi mirovne pregovore.“

Teret za SPD Tiringije u predizbornoj kampanji

Debata je nedavno dobila zamah iz još jednog razloga: zbog ruske agresije, nove američke rakete srednjeg dometa trebalo bi da budu stacionirane u Nemačkoj od 2026. godine. Za to se prvi put saznalo na marginama samita NATO u SAD sredinom jula, a u ponedeljak ove sedmice je predsedništvo SPD-a, stranke kancelara Olafa Šolca, pristalo na to raspoređivanje.

Način na koji je to saopšteno razbesneo je Georga Majera, socijaldemokratskog ministra unutrašnjih poslova Tiringije. „Ta odluka nam uopšte ne olakšava u predizbornoj kampanji“, rekao je Majer za „Dojčlandfunk“. On, međutim, nema primedbi na samo raspoređivanje: „Interesi nacionalne bezbednosti su na prvom mestu, ali za mene je problem kako je do toga došlo i kako se to komunicira.“

AfD i BSW su „antiamerički“ i „naivni po pitanju Rusije“

Mnogo mirnije je reagovao stručnjak za spoljnu politiku poslaničke grupe CDU Roderih Kizeveter. On je za DW rekao: „Ovo je još jedan primer koliko je debata o bezbednosnoj politici u Nemačkoj zbrkana i gde se osnovni principi bezbednosne politike ili odvraćanja ne shvataju svuda politički, već se umesto toga reaguje trenutno i histerično. Uticaj odluke o raspoređivanju (američkih raketa) je, po mom mišljenju, ograničen, jer su BSW i AfD već iscrpeli svoj birački potencijal kroz antiamerikanizam i naivnost kada je reč o Rusiji, a ovakva odluka će to samo da učvrsti.“

To je, međutim, stav koji mnogi predstavnici vladajućih SPD, Zelenih i Liberala, ali ni predstavnici konzervativne CDU, u predizbornoj kampanji na istoku zemlje sigurno ne dele. Zato što sa politikom dalje podršku Ukrajini i stacioniranja novog američkog oružja, na istoku Nemačke postaju sve usamljeniji.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku