Manje nafte kroz Družbu: Mađari ljuti na Ukrajinu
4. avgust 2024.Otkako je pre dve i po godine Rusijazapočela invaziju na Ukrajinu, stalno se govori o ruskoj nafti i gasu koji dolaze u EU.
Ukrajina je sada odlučila da stavi rusku naftnu kompaniju Lukoil na listu sankcija, čime je primorava da prestane sa isporukom sirove nafte preko ukrajinske teritorije ka nekoliko zemalja EU koje je još uvek primaju.
Šta se dešava i ko je sve pogođen?
Krajem juna, Ukrajina je pooštrila sankcije protiv kompanije Lukoil, sprečavajući kompaniju da koristi Ukrajinu kao tranzitnu zemlju kroz koju isporučuje sirovu naftu drugim zemljama.
Preko južnog kraka naftovoda Družba, koji prolazi kroz Ukrajinu, Mađarska, Slovačka i Češka još uvek dobijaju rusku sirovu naftu, od Lukoila i drugih dobavljača.
Prema podacima koje je DW dobio od Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), te tri zemlje su u prvih šest meseci ove godine uvezle sirovu naftu iz Rusije u vrednosti od 2,6 milijardi evra.
Mađarska i Slovačka su najviše zavisne i njihove vlade imaju promoskovske stavove. One su ljutito reagovale na odluku Kijeva i prošle nedelje su zatražile od Evropske komisije da formalno posreduje u vezi sa ovim pitanjem.
Portparol Evropske komisije za DW kaže: „Komisija trenutno prikuplja detaljne informacije o tome da li i kako mera Ukrajine može uticati na snabdevanje sirovom naftom Mađarske i Slovačke. Komisija je uputila detaljna pitanja Slovačkoj i Mađarskoj kako bi se obavila potpuna analiza i kontaktirala je ukrajinske vlasti.“
„Ta pitanja se odnose na obim trenutnog tranzita nafte, pravna lica koja prevoze naftu kroz Ukrajinu, na postojeće ugovore, mogućnosti alternativnih ruta snabdevanja kao i na cenu“, kazao je portparol.
Mađarska iz Rusije pokriva 70 odsto svojih potreba za naftom, a polovinu od toga isporučuje Lukoil.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je rekao da mera Ukrajine ugrožava energetsku bezbednost Mađarske, dok energetski stručnjaci upozoravaju da će se zemlja, ukoliko se ne pronađe rešenje, suočiti sa naglim poskupljenjem struje i prekidima u snabdevanju u roku od nekoliko nedelja.
Da li su tokovi stali?
Mađarski uvoz nafte je opao nakon odluke Ukrajine. Vaibhav Raghunandan, analitičar iz CREA, za DW kaže da je prema podacima dostupnim do 20. jula, „obim mađarskog uvoza opao za trećinu u odnosu na jun“.
Ostale ruske kompanije koje takođe isporučuju naftu putem naftovoda, kao što su Rosnjeft i Tatnjeft, nisu pogođene novim sankcijama, tako da i dalje šalju naftu preko Družbe.
Zašto neke zemlje EU i dalje dobijaju rusku naftu?
EU je zabranila morski transport ruske sirove nafte od decembra 2022. godine. Međutim, dozvolila je „privremeni izuzetak“ za uvoz sirove nafte putem naftovoda u „one zemlje članice EU koje zbog svoje geografske situacije imaju problem sa specifičnom zavisnošću od ruskih dobavljača i nemaju održive alternativne opcije“.
To se prvenstveno odnosilo na Mađarsku, Slovačku i Češku.
Uprkos tome što je EU izričito pozvala te zemlje da pronađu alternativne izvore, zapravo je uvoz ruske sirove nafte koju primaju putem naftovoda od prve polovine 2021. godine povećan.
Vaibhav Raghunandan kaže da je za to odgovorna Mađarska, koja je povećala uvoz ruske nafte za 56 odsto od 2021. godine. „Umesto da postepeno smanjuje svoju zavisnost od ruske sirove nafte, Mađarska ju je zapravo povećala“, kaže za DW.
Međutim, uprkos tome, ukupan uvoz ruske sirove nafte u EU, nakon invazije je opao za 90 odsto, zahvaljujući sankcijama EU i prekidu uvoza od strane država članica.
Šta je sa gasom?
S obzirom na to da EU na ruski gas nikada zvanično nije uvela sankcije, u prvoj polovini godine članice EU uvezle su ruski gas i naftu u vrednosti od 11 milijardi evra, pri čemu je 3,6 milijardi evra bilo za tečni (LNG), a 4,8 milijardi evra za gas iz gasovoda.
EU je značajno smanjila uvoz ruskog gasa, sa oko 40 odsto svojih potreba u 2021. godini na 15 odsto u 2024.
Međutim, nekoliko zemalja članica EU, kao što su Austrija, Mađarska i Slovačka, i dalje su u velikoj meri zavisne od ruskog gasa koji dolazi preko ukrajinske tranzitne rute, podaci su centra CREA.
Druge zemlje EU, kao što su Holandija, Španija i Francuska, takođe uvoze značajne količine ruskog LNG-a. Međutim, veliki deo tog LNG-a uopšte nije potreban evropskom tržištu. On se obrađuje u evropskim lukama i potom izvozi u treće zemlje širom sveta, od čega neke države EU i kompanije profitiraju.
Kako bi trenutni spor mogao da se razvije?
Sledeći potez bi mogao biti iz Brisela. Mađarska i Slovačka žele da EU otvori konsultacije sa Kijevom o uslovima trgovinskog sporazuma Ukrajine sa EU. Međutim, zemlje članice su snažno podržale zvanični stav EU da je potrebno više vremena za ispitivanje i razmatranje zahteva i pravne situacije.
Ukrajina bi mogla da preduzme mere za ograničavanje većeg protoka nafte putem naftovoda Družba. Čini se da bi pritom Mađarska mogla najviše da izgubi, s obzirom na to koliko je nakon invazije povećala zavisnost od ruske nafte.
Čvrst stav Ukrajine prema Lukoilu možda je samo početak njenih mera u borbi protiv ruskih prihoda od nafte i gasa.
Vaibhav Raghunandan iz Centra za istraživanje energije i čistog vazduha podseća da ugovor sa Ukrajinom o tranzitu ruskog gasa putem gasovoda ističe u decembru ove godine, a da produženje nije planirano.
„Kao rezultat toga, ruski gas bi trebalo da prestane da teče u Evropu preko Ukrajine,“ rekao je on.
To znači da će situacija verovatno eskalirati u narednim mesecima.
Austrija, Mađarska i Slovačka i dalje su veoma zavisne od te rute. Međutim, Mađarska takođe nastavlja da uvozi ruski gas preko Turskog toka. Očekuje se da će se isporuke nastaviti tim putem.