Manjak municije: Zapad prelazi na „ratnu industriju“?

Dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponavlja zahteve da se njegovoj zemlji isporuče i borbeni avioni sa Zapada, države NATO očito imaju problem da dostave i dovoljno municije.

„Rat u Ukrajini guta enormne količine municije i prazni magacine saveznika“, rekao je u ponedeljak novinarima generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. „Trenutna potreba je višestruko veća od brzine kojom proizvodimo. To stavlja našu namensku industriju pod stres.“

Ukrajinska vojska dnevno ispali šest do sedam hiljada granata, naveo je Stoltenberg. Trenutno se krupni kalibar kod proizvođača čeka u proseku 28 meseci – pre rata je to bilo 12 meseci.

„Današnje porudžbine biće isporučene tek za dve i po godine“, upozorio je Stoltenberg.

Deluje da je ova tema došla na vrh agende pred dvodnevni sastanak NATO koji u utorak počinje u Briselu. Mnogi stručnjaci očekuju prelazak na neki vid „ratne industrije“, odnosno daleko masovniju proizvodnju municije.

Kako je rekao Stoltenberg, u toku je logistička trka da se Ukrajincima na vreme doturi dovoljno municije, goriva i rezervnih delova. „Brzina spašava živote“, ocenio je on.

Naveo je da je ruska prolećna ofanziva zapravo već počela. „Zato moramo nadalje dati Ukrajini sve što joj treba da pobedi i dostigne pravedni i održivi mir“, dodao je on.

Privatnici čekaju porudžbine

Kako kaže Bruno Lete, stručnjak za odbranu iz Nemačkog Maršalovog fonda, evropske države poput mesečara idu u katastrofu što se tiče opskrbe vojske.

„Namenska industrija još uvek proizvodi kao u mirnodopska vremena. Evropske vlade velikim porudžbinama moraju da zahuktaju namensku industriju. To neće trajati par meseci, nego pre godinu dana“, rekao je on u razgovoru za Virtšaftsvohe.

Lete je dodao da sam rat nije i neće naterati namensku industriju da proizvodi više – jer, privatnici čekaju na konkretnu porudžbinu. „Trenutno ne vidimo strateške promene u potražnji od strane država.“

Više para za odbranu?

U vezi sa tim, tema sastanka NATO trebalo bi da bude i eventualno povećanje izdataka za vojsku. Trenutno svaka članica treba da izdvoji barem 2 odsto BDP-a za odbranu, a govorka se da bi novi cilj moglo da bude 2,5 ili 3 odsto. To neće proći bez otpora, jer i današnji cilj mnoge članice ne ispunjavaju.

Osim toga, očekuje se da se priča o isporuci aviona Ukrajini, mada neće biti nikakve odluke o tome.

Na marginama će se govorkati i o nasledniku Norvežanina Stoltenberga na čelu NATO. Njemu mandat ističe krajem godine. Pominju se imena britanskog ministra odbrane Bena Valasa i estonske premijerke Kaje Kalas.

nr (dpa, wiwo, ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.