Manjak ili višak inženjera u Nemačkoj?

Prilikom biranja fakulteta, a time i životnog poziva, maturanti su do sada birali ona zanimanja za koja vlada mišljenje da su tražena na tržištu rada. Među ta zanimanja nesumnjivo spadaju inženjeri. Nemačka privreda već godinama upozorava na hronični nedostatak inženjera, pokreću se akcije kojima bi se pridobilo što više maturanata (i maturantkinja) za neko od inženjerskih zanimanja, a uvedene su i mere kojima se olakšava useljavanje inženjera iz inostranstva. Ali sada su se pojavile sumnje u te, u glave duboko urezane teorije o hroničnoj nestašici inženjera u Nemačkoj.

Manjak ili višak?

Doduše neki stručnjaci, poput Olivera Kopena sa Instituta nemačke privrede (IW) iz Kelna, tvrde da je broj inženjera koji godišnje izlaze sa nemačkih univerziteta još uvek za 20.000 manji od potreba nemačke privrede. Slično procenjuje i Udruženje nemačkih inženjera (VDI). „Krajem prošle godine u Nemačkoj je bilo prijavljeno oko 60.000 nepopunjenih inženjerskih radnih mesta. Istovremeno, na spiskovima u biroima za zapošljavanje nalazilo se oko 20.000 nezaposlenih inženjera, što govori o akutnom manjku“, kaže Marko Dadomo iz VDI. U takvoj situaciji nameće se zaključak da apsolventi inženjerskih studija u Nemačkoj nakon završenog fakulteta bez problema pronalaze posao. Međutim, prema saznanjima Tehničke škole Rajne-Vestfalije (RWTH) iz Ahena, mladi inženjeri ni izbliza tako lako ne pronalaze posao kako bi se to, ako se uzmu u obzir brojke, moglo pretpostaviti. „Bivši studenti redovno se žale na dužinu i mukotrpnost puta do novog radnog mesta“, kaže Anja Robert sa RWTH.

Veštački pritisak industrije?

Pa kako su onda spojiva iskustva mladih inženjera sa terena, s dugogodišnjim žalopojkama industrije o hroničnom nedostatku stručnjaka i to pogotovo u sektorima toliko važnim za nemačku izvoznu silu poput mašinskih i hemijskih? Karl Brenke sa Nemačkog instituta za privredu (DIW) takvu situaciju ne doživljava nimalo kontradiktornom. „Preduzeća su pritiskom na politiku postigla svoje ciljeve: povećanje broja zainteresovanih za inženjerska zanimanja i olakšani uvoz visokokvalifikovane radne snage. Sada imaju mnogo veći izbor što za njim samo može da bude povoljno“, smatra Brenke. I da institucije poput IW ili VDI koje su, kako smatra Brenke, bliske industriji stvaraju pritisak, isto je tako potpuno logično.

Nema potrebe za uvozom inženjera

Za razliku od njih, Brenke i DIW smatraju da u Nemačkoj u stvari i ne postoji manjak inženjera. „Za to postoje mnogi pokazatelji, a jedan od najvažnijih jeste činjenica da plate inženjera u Nemačkoj poslednjih godina nisu osetno rasle. Kada nečeg nema, tome automatski raste cena, a to sa inženjerima nije slučaj“, zaključuje Brenke. Osim toga, nastavlja ekonomista sa DIW, u Nemačkoj se trenutno obrazuje dvostruko više inženjera nego u razdoblju od pre tridesetak godina. Brenke isto tako ukazuje i na činjenicu da je u branšama koje zapošljavaju mnogo inženjera u poslednje vreme primetan porast skraćenja radnog vremena što ne može da bude pokazatelj manjka već, naprotiv, viška radne snage. „Godišnja potreba za novim inženjerima iznosi oko 35.000. Ako se uzme u obzir da trenutno u Nemačkoj imamo oko 50.000 apsolvenata inženjerskih zanimanja, jasno je da su potrebe više nego dobro pokrivene“, zaključuje Brenke.

Ni crno ni belo

A šta na to trenutno kažu u privredi? U koncernima poput „Simensa“ ili „Boša“ može se saznati da o nekakvom nedostatku trenutno nema ni govora. Međutim, dok velika zvučna imena nemaju problema da privuku željenu radnu snagu, manji i srednji preduzetnici, pogotovo u provinciji, muku muče sa angažovanjem vrhunskih stručnjaka. Uprkos tome, nemački Savezni biro za zapošljavanje ocenjuje da je situacija na tržištu „uravnotežena“, odnosno da ne postoji ni osetni višak niti osetni manjak inženjera. I Anja Roberts sa RWTH smatra da je situacije „opuštena“ i da ne može da se govori o „ekstremima“. „Studenti koji traže posao će ga i naći. To možda ne ide tako brzo kao do pre neku godinu, ali bez posla ne ostaje niko“, zaključuje Robert.

Autori: Klaus Ulrih / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

17494892

17513886

Oliver Koppel

16838617