Mali region, veliki problemi

Sudeći po broju imigranata, Autonomni region Kurdistan na severu Iraka je „najatraktivnija“ provincija u toj državi. Tačno milion i po izbeglica, uglavnom iračkih sunita, pronašla je tamo utočište samo tokom prošle godine. Reka izbeglica ne presušuje, naprotiv. Otkako je teroristička milicija „Islamska država“ pre godinu dana osvojila Mosul, sve više ljudi stiže u područje gde inače živi oko 5,3 miliona Kurda.

Procene govore da se tamo trenutno nalazi oko dva miliona izbeglih Iračana. To donosi i velike probleme. U gradiću Šaklava, pedeset kilometara južno od glavnog grada provincije Erbila, trenutno ima 30.000 prognanih Iračana. To mesto je, inače, ranije imalo 25.000 stanovnika.

„Demografska slika Kurdistana neprimetno se menja“, kaže Ahmed Anvar Tahir, član Gradskog veća u Sulejmaniji. „Moramo vrlo brzo da o tome povedemo diskusiju jer mnogi irački Arapi trude se da ovde ostanu za stalno.“

Debata o političkoj samosvesti

Briga za kurdski identitet samo je jedna od brojnih koje trenutno postoje u tom kraju Iraka. Priliv izbeglica mogao bi da promeni izgled Kurdistana, baš kao i debata o političkim osnovama na kojima ta provincija počiva. Odlučujući okviri za to se postavljaju tokom ove sedmice, kada će provincijska vlada glasati o još jednom mandatu predsednika Masuda Barsanija.

Nakon dva regularna četvorogodišnja mandata, parlament ga je 2013. na funkciji predsednika ostavio još dve godine. Sada ističe i taj period i Barsani je trebalo da od parlamenta dobije još jedno produženje mandata od dve godine. Glasanje o tome je. međutim, odloženo na neodređeno vreme zbog rata protiv „Islamske države“.

Pitanje da li Barsani može da dobije još jedan vanredni mandat pokrenulo je i debatu o poštovanju zakona. Zakon o radu parlamenta (provincija još nema svoj ustav) uopšte ne predviđa da se predsedniku može produžiti mandat ako je tu funkciju obavljao već tokom dva mandata.

Barsanijeve pristalice smatraju da predsednik automatski ostaje na funkciji ukoliko zbog rata ne mogu da se održe izbori. „Po principu kontinuiteta, predsednik nastavlja obavljanje svoje funkcije uz sva ovlašćenja koja ima“, tvrdi za „Al džaziru“ pravnica Vala Farid, članica Barsanijeve Demokratske partije Kurdistana.

Političari bi mogli da stave zakon van snage

Drugi ne dele to mišljenje. „Politika odlučuje o tome šta je pravno moguće, a šta ne“, naglašava Dlaver Ala Alden, predsednik instituta MERI (Middle East Research). Svaki drugačiji razvoj događaja bi za njega bio upitan, jer bi u tom slučaju pravo bilo politizovano. Sve dok pitanje još jednog produženja mandata ne bude jasno definisano zakonskim odredbama, ono se ne može rešiti na jasan način.

Donošenje zakona mora biti poslednja instanca, citira „Al džazira“ jednog poslanika Kurdske islamske unije. „Ukoliko se to ne bude poštovalo ili ukoliko se zakoni budu menjali u interesu samo jedne osobe, onda će se o svemu odlučivati na osnovu rezultata izbora. U tom slučaju će se nametnuti stav onoga ko ima najviše glasova.“

Pitanje koliko Barsani još može da ostane predsednik važno je i zbog toga što se to indirektno odražava na borbu Kurda protiv IS. Naime, Pešmerge, koje oružjem snabdeva i Nemačka, ni u kom slučaju nisu politički jedinstveni. Tvi Kurdi pripadaju raznim strankama, istim onim koje sada pregovaraju o produženju mandata Barsaniju. Vlada zabrinutost da bi političke nesuglasice mogle da se odraze i na njihovu borbu.

Komplikovani odnosi sa PKK

Spor među iračkim Kurdima stiže u nezgodnom trenutku i zbog toga što Barsani upravo pokušava da uveri borce Radničke partije Kurdistana PKK da se povuku iz regiona. Oni su imali velikog udela u vojnim uspesima protiv ekstremista IS. Ali već nekoliko sedmica Turska se bori, ne samo protiv IS, već napada i ciljeve PKK u Iraku.

Zbog toga bi, strahuje Barsani, i irački Kurdi mogli da budu uvučeni u taj konflikt. Oni gaje simpatije prema pokretu PKK. Ukoliko im se pridruže, Turska bi mogla da pokrene napade i na iračke Kurde. Vlada Autonomnog regiona Kurdistan mogla bi onda da bude uvučena u rat na dva fronta koji ne bi izdržala. Barsani je i zbog toga pod velikim pritiskom.