Makron se preračunao?
3. septembar 2018.
Slatko i letargično leto je prošlo. Francuzi se vraćaju s godišnjih odmora. Mnoge prodavnice su nakon dužeg vremena ponovo otvorene. Metroi su puni, a đacima je počela nova školska godina.
Prošla je i politička tolerancija s kojim su se Francuzi odnosili prema svojoj vladi. Oni s novom energijom i oštrinom sada prate politiku Jelisejske palate. To pre svih oseća na svojoj koži predsednik Emanuel Makron. Njegovo leto nije bilo slatko i letargično – već olujno. Sve je počelo aferom s Makronovim telohraniteljem Aleksandreom Benalom. Francuze je uznemirilo to što jedan službenik Jelisejske palate može na ulici da primeni silu bez da snosi posledice.
Prema rečima politikologa Žeroma Sen-Marija sa pariskog instituta za istraživanje javnog mnjenja „PollingVox“, to još jednom pokazuje Makronov autoritarni stil zbog kojeg on u ispitivanjima javnog mnjenja i gubi popularnost. „Lepa vremena su prošla. Mnogi birači svog predsednika sada posmatraju sa sve većim nepoverenjem. To je novost“, kaže Sen-Mari.
A prema tim ispitivanjima, čak 59 odsto Franuza nezadovoljno je svojim predsednikom.
Ono što bi Makrona trebalo posebno da zabrine jeste to da kritike ne dolaze samo od političkih protivnika. Tri četvrtine njegovih birača je nezadovoljno i to zbog: čvrste ruke kada je reč o politici prema sindikatima, smanjenja subvencija za stanovanje, smanjenja broja zaposlenih u železnici.
Ofanziva šarma u Evropi ne pali
Predsednika, koji se trenutno nalazi na putovanju kroz Evropu, oslabio je i Nikolas Ilo, Makronov ministar za zaštitu životne sredine, čovek koga je predsednik kovao u zvezde. Emanuel Makron je već posetio 16 zemalja-članica EU. Poslednje među njima bile su Danska i Finska.
Cilja i svrha te sveobuhvatne evropske turneje jeste pridobiti birače za evropske izbore koji se održavaju u maju naredne godine. Želja mu je da privuče i levicu i desnicu i centar. Predsednik Francuske ima ambiciju da Evropu svede na dva tabora: nacionaliste i „progresivce“.
Analitičar Brino Kotres iz centra „Cevipof“ smatra da Makron pre svega želi da podeli evropske desničare i da se na kraju, sa svojom strankom „Republika napred“ (La République en Marche! – REM) pojavi kao jedina alternativa i da svoj uspeh ponovi i na evropskom nivou”.
Evropski front desničara
Francuski predsednik ni iz daleka ne prolazi u Evropi onako kako bi želeo. Naprotiv, stručnjaci, među njima i Olivije de Frans iz analitičkog centra IRIS, uočavaju snažan otpor Makronu koji se formirao na evropskom nivou. Uz Češku i Austriju, i Mađarska pod Orbanom već duže vremena neguje oštar evroskeptični ton.
Dodatni vetar u leđa mađarskom premijeru daje i činjenica da je uz njega i Italija, jedna od zemalja koje su osnovale EU. Čak se može računati da će i liberalna Švedska na predstojećim izborima jasno skrenuti udesno. „Emanuel Makron ne suočava se samo par problematičnih država, već sa kompletno novim stavom u Evropi“, ocenjuje Kotres.
Makron trenutno nema mnogo istomišljenika. On se u četvrtak u Parizu sastaje sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja se smatra Makronovim sigurnim partnerom. Zajedno žele da promovišu reformske ideje, kao što je npr. zajednička odbrana EU.
Kotres je uveren da će izbore za Evropski parlament odlučivati pitanje migracija. Zato, smatra analitičar, Evropa ne bi trebala da bude iznenađena ako Makronova stranka ne prođe dobro na evropskim izborima, već – za razliku od predsedničkih izbora u Francuskoj – veoma dobar rezultat zabeleži nedavno preimenovani Nacionalni front. A ako se to dogodi, biće to preuranjeni kraj francuskog i Makronovog leta.