„Makron ima imidž predsednika bogatih“
7. maj 2018.
DW: U inostranstvu se često govori o francuskom vođstvu koje sprovodi reformu za reformom, kao i o snažnim otporima, poput štrajka zaposlenih u železnici. Kako Francuzi ocenjuju trenutnu situaciju?
Emilijan Grosman: Makron je bio ovenčan sa mnogo lovorika kada je stupio na funkciju i od toga još uvek profitira. To znači da još uvek važi za veoma dinamičnog, efikasnog političara i svojom izbornom pobedom je, bez sumnje, potpuno uzdrmao čitav politički establišment. Ali ipak se naziru prvi znaci zamora od reformi, njegova popularnost je proteklih sedmica znatno opala. To nije samo zbog štrajka železničara koji traje već nedeljama, već postoji i izvesni „Sarkozi-efekat“. I Nikola Sarkozi je svoj mandat započeo nizom reformskih projekata – ali svakim mesecom mu je postajalo sve teže da te reforme sprovede.
Mislim da je Makron danas na prekretnici. Pitanje je da li će biti jedan od tih francuskih predsednika, koji uvek ambiciozno započnu, a zatim postanu veoma, veoma omraženi ili će uspeti da prevaziđe kritični trenutak i sprovede svoju reformsku agendu.
DW: Od čega to zavisi?
Grosman: U velikoj meri od toga da li njegove reforme daju plodove. Trenutno je ekonomska situacija u Francuskoj bolja nego pre godinu, dve, ali Makron to teško može sebi da pripiše. Za njega bi važno bilo održivo poboljšanje ekonomske situacije, rast u kritičnim sektorima i, pre svega, da firme otvaraju nova radna mesta.
Ali postoji još jedan faktor koji se u inostranstvu možda ne uzima dovoljno u obzir. Makron mora da se reši imidža „predsednika bogatih“. Započeo je reforme koje vidno vode ka poboljšanju položaja bogatih i super-bogatih. Trenutno se, recimo, radi na tome da se ukine takozvani „Exit Tax“ – porez koji je uvela Sarkozijeva konzervativna vlada, kako bi se bogatima otežalo da svoj novac prebacuju u inostranstvo, kako bi uštedeli na porezu. Taj porez nije dao neke naročite rezultate, ali njegovo ukidanje je za Makrona simbolički gledano problem.
- pročitajte još: Makronovo neprijatno iznenađenje
DW: Francuzi važe za nenaklonjene reformama. U kojim oblastima narod priželjkuje promene – i da li se to poklapa sa agendom predsednika?
Grosman: Makron je izabran i zato što je imao relativno radikalnu reformsku agendu. Mislim da nijedan drugi predsednik u poslednjih deset, petnaest godina nije stupio na dužnost sa tako velikim kapitalom podrške. Stoga je situacija drugačija nego što je bila za vreme njegovih prethodnika Olanda i Sarkozija. Averzija prema reformama je danas u Francuskoj verovatno manja nego do pre nekoliko godina. Ali Makron to mora da iskoristi kako bi sproveo reforme i kako bi ih dobro prodao.
DW: U tome trenutno ima tek osrednji uspeh. Prema anketama, 56 odsto Francuza je nezadovoljno predsednikom. U njima on doduše bolje prolazi od prethodnika Olanda i Sarkozija ali ne i naročito dobro. Da li se to moglo očekivati?
Grosman: Mislim da je strukturni problem političkog sistema u Francuskoj što je veoma personalizovan. Očekivanja od predsednika su jednostavno prevelika. Taj sistem je uspostavljen pedesetih, kako bi se Francuska zaštitila od građanskog rata. To je i funkcionisalo sa harizmatičnim osnivačem Republike Šarlom de Golom. Ali nijedan naslednik nije bio ličnost kao De Gol, i zato je pad popularnosti novih predsednika praktično sistematski.
DW: U inostranstvu u oči upada PR rad aktuelnog predsednika. Makron voli veoma velike reči i gestove. Kako narod to prihvata?
Grosman: Mislim da za sada mnoge PR akcije dobro prolaze. Smatram da je to mač sa dve oštrice, zato što su ti veliki gestovi pomalo zamazivanje očiju. To može da funkcioniše na kratke staze, ali ako reforme ne uslede, to ljude može i da umori.
DW: Trust mozgova iFRAP je povodim Makronovog jubileja objavio brojke. Njegova politika na „Makronometru“ je dobila samo 5,3 od 10 poena. U čemu je problem?
Grosman: Jednostavno je teško reformisati Francusku. Ima mnogo strukturnih prepreka i Emanuel Makron je kao ministar privrede imao veoma kratko iskustvo sa izvršnom vlašću.
DW: Verujete li da će Makron ući u istoriju kao veliki reformator?
Grosman: Iskreno, prerano je za takvu ocenu.
DW: Iz Nemačke se Francuzima godinama kao uzor preporučivala agenda 2010 Gerharda Šredera. Da li prevladavaju paralele ili razlike?
Grosman: Mislim da Makron sebe ni u kojem slučaju ne bi želeo da stavlja uz Šrederovu agendu 2010. On bi radije da se drugi porede sa njim. Ali postoji ambicija da njegove reforme budu tako obuhvatne kao što je u Nemačkoj bila Agenda 2010.
*Emilijano Grosman je profesor uglednog Instituta za političke studije u Parizu i kodirektor u Laboratorije za interdisciplinarnu evaluaciju javnih politika. Potiče iz Argentine, odrastao je u Nemačkoj, a studirao je na Institutu na kojem sada predaje, Londonskoj školi ekonomije i Kembridžu.