Emanuel Makron i Vladimir Putin nisu odmeravali jačinu stiska ruke; rutinski su malo pozirali fotografima, da bi potom u najužem krugu razgovarali o svojim problemima. Francuz zna da bi Rus radije video nekog drugog u Jelisejskoj palati. Sada trezveno nastoji da izvuče najbolje iz zategnutih odnosa.
Uzor Merkel
Izgleda da se novi francuski predsednik uspostavljajući politički kontakt sa Moskvom orijentiše po Angeli Merkel: sa Rusijom se mora održavati kontakt, o problemima se može razgovarati, ali iz toga neće nastati nikakvo divno prijateljstvo.
Pametnom inscenacijom istorijskog odnosa Francuske i Rusije u blještavom Versaju, Makron je Putina uklopio u kontekst i istovremeno mu pokazao gde mu je mesto. U Versaju se upravo jednom izložbom obeležava tristota godišnjica posete cara Petra Velikog kralju Francuske – što ukazuje na dug tok istorije i činjenicu da vladari dolaze i odlaze.
Za razliku od predsednika SAD Donalda Trampa, mladi vladar u Parizu je već sasvim odrastao. On se ne bavi sitnicama kao što je rovarenje Vladimira Putina protiv njega u ogorčenoj francuskoj predizbornoj kampanji . Pri tome je ruski predsednik u Kremlju ostentativno primio Makronovu protivnicu Marin Lepen. A odavno je poznato i da je Putin pomogao njenoj stranci zlatom.
Ali čitava strategija destabilizacije Evrope potpomaganjem desnoradikalnih partija je u međuvremenu propala. Austrija se oduprla; od Vildersa nije bilo ništa; Lepenova je propala. Putinu pomaže bar Tramp tako što ometa transatlantski odnos.
A pokušaji hakera – verovatno ruskih – da objave Makronovu elektronsku prepisku iz predizborne kampanje i tako u poslednjem minutu izazovu skandal, takođe je bio neuspešan. Bilo je prekasno da se utiče na rezultat a u svemu nije ni bilo pravog političkog eksploziva.
Trezvenost je deviza
Emanuel Makron je jednostavno skinuo sa dnevnog reda te nepodnošljive igrice šefa Kremlja i sada mu jasno kaže šta hoće od njega. Na primer, novi sastanak Normandijskog formata da bi se razgovaralo o stalnoj krizi u Ukrajini i nepridržavanju Sporazuma iz Minska.
Francuski predsednik preti čak i u vezi sa ratom u Siriji. Kada bi Asad ponovo upotrebio hemijsko oružje, morao bi da računa sa momentalnom reakcijom Francuske. Drukčije nego sa Obamom – kada je Makron u pitanju treba računati s tim da on misli ono što kaže. Isto važi i za njegovu opomenu ruskoj vladi da poštuje prava manjina i građanska prava. Diskusija je bila otvorena i direktna, rečeno je na kraju. To znači: njih dvojica se nisu štedeli.
Logika vladanja
Francuski predsednik je uoči ove posete rekao da kod Putina, Erdogana i Trampa postoji logika vladanja koja ga ne impresionira. Ruski gost je pokušao da upotrebi šarm, jer valja prevazići uzajamno nepoverenje.
Ali Makron zna šta da misli o njemu. On je ovim sastankom ponovo pokušao da pridobije Putina kao partnera za rešavanje međunarodnih konflikata. To funkcioniše samo ako se poklapa sa interesima ruskog predsednika. Makron je prozreo tu logiku i nije dao da ga Putin predribla. Nemačka kancelarka će u njemu imati dobrog partnera kada se radi o politici prema Rusiji.