Sastojci potrebni za krizu
7. mart 2017.„Od pre dve godine Makedonija pokušava da se izbori sa državnom krizom u koju je doveo bivši dugogodišnji premijer Nikola Gruevski. I ko sada iznosi predloge o tome kako pomoći ovoj maloj balkanskoj državi? – sam Gruevski“, piše Zidojče cajtung. „Socijaldemokrate i albanske stranke su pokušali da izvrše ’puč’, rekao je bivši premijer za hrvatsku televiziju HRT. I dodao da su sada jedino mogući još novi izbori, odnosno, socijaldemokratska manjinske vlada koju bi tolerisala njegova stranka, nacionalno-konzervativna VMRO“.
„Problem je u tome što i Socijaldemokrate (SDSM) govore o puču. A novi izbori bi značili samo produžetak sve nedostojnije borbe za vlast između dve velike stranke VMRO i SDSN. Od prevremenih izbora u decembru prošle godine, zemlja se nalazi u pat-situaciji. VMRO Gruevskog je sa 39,4 odsto glasova bila najjača stranka, ispred socijaldemokrata (37,9 procenata). Ali, ta partija nije mogla da formira vladajuću koaliciju. Činilo se da je kucnuo čas Socijaldemokrata i dosadašnjeg opozicionog vođe Zorana Zaeva. Prošlog ponedeljka, Zaev je obezbedio sebi dovoljnu podršku u parlamentu i zatražio od predsednika Đorđa Ivanova mandat za formiranje vlade. A u sredu je usledio šok: Ivanov to nije dozvolio“.
„Stalna makedonska kriza objedinjuje sve sastojke koji su od demokratija u zemljama Zapadnog Balkana napravili klimavu konstrukciju. Tu deluju: jedan korumpirani moćnik, koji politiku shvata kao mogućnost ličnog bogaćenja, u slučaju Makedonije je to šef VMRO Gruevski. A tu je i predsednik (Ivanov) koji se ni ne trudi da stvori utisak da je nezavisan. Sve jači nacionalizam, koji u Skoplju može da se vidi po centru Skoplja koji je prekrcan patosom i spomenicima. Imamo i manjinu, u ovom slučaju su to muslimanski Albanci, koja, što su nacionalistički glasovi glasniji, tim teže nalazi svoje mesto.“
„Od 2011. su albanske stranke u Makedoniji u vladi; Albanci čine četvrtinu stanovništva. I Gruevski je imao podršku albanskih političara. Ali, socijaldemokrata Zaev je u svojoj najnovijoj – i upravo sprečenoj – koaliciji hteo da ode dalje nego što je do sada bilo uobičajeno. Tri albanske stranke nije trebalo da samo učestvuju u vladi, već i da dobiju mogućnost da jačaju prava Albanaca u zemlji. Takozvana Albanska platforma traži da se albanski proglasi drugim službenim jezikom i da se unapredi privredni razvoj dela države u kojem dominiraju Albanci.“
„Etnički sukob dakle? – Pre će biti da se radi o propadanju političkog sistema koje se pretvorilo u pitanje preživljavanja nacije. Jeste da aktuelni zahtevi Albanske platforme zvuče previše radikalno da bi mogle da imaju većinu. No, to po makedonskom Ustavu ne daje predsedniku pravo da zabrani dosadašnjoj opoziciji da formira vladu. Naposletku, Makedonija se trenutno ne nalazi samo pred pitanjem kakva prava bi trebalo da dobiju Albanci, već i koje su obaveze političara. Promena na vlasti bi za prijatelje Gruevskog značila da će se naći pod istragom državnog tužilaštva.“
„Velika Albanija“?
Bečki Standard takođe piše da se „ustavna kriza u Makedoniji zaoštrava“. „Napadi na kritične novinare su sve češći, a među Albancima u Makedoniji raste bojazan. Mnogi ne šalju više svoju albansku decu u škole jer se roditelji plaše da će biti napadnuta. No, konflikt se i dalje etnički podstiče. Već danima, sledbenici vladajuće stranke VMRO-DPMNE izlaze na ulice da bi protestovali protiv većih jezičkih prava sa Albance koji čine oko četvrtine stanovništva.“
„No, u biti se ne radi o tome da li bi albanski jezik trebalo da postane služben u čitavoj zemlji, već u borbi za vlast između nacionalnokonzervativne VMRO i Socijaldemokrata (SDSM). VMRO, iako je dobila najviše glasova na izborima 11. decembra, nije bila u stanju da formira koaliciju i sada se pribojava da će izgubiti vlast a time i pristup novcu. Šef VMRO Nikola Gruevski zato želi ili nove izbore ili da podrži manjinsku vladu SDSM.“
„Albanski premijer Edi Rama je na kontraproduktivni način agitovao kao neka vrsta pokrovitelja platforme albanskih stranaka u Makedoniji. To je za rusko Ministarstvo spoljnih poslova bilo povod da optuži Zapada da se meša u unutrašnje stvari Makedonije kako bi stvorio ’Veliku Albaniju’. No, u stvarnosti, u Albaniji nema nijedne stranke koja bi uopšte podržala takvu ’Veliku Albaniju’. I šef najveće makedonske partije Albanaca, (DUI) Ali Ahmeti naglašava da se ne teži podeli zemlje. I da se termin ’Velika Albanija’ koristi kao propagandni pojam kako bi se narušio imidž te etničke grupe.“