Majmuni, čuvari šume
6. januar 2018.
Rezeamira Giljen je odrasla sa devetoro braće i sestara. U kontaktu sa pamučnim tamarinima Kolumbijki su mnoge stvari poznate. Jer porodica je za te majmunčiće, veličine veverica, veoma važna. Kako bi se međusobno sporazumeli koriste blizu četrdeset različitih zvižduka i zvukova. Životinjice su poznate po gustoj, beloj grivi, zbog čega podsećaju na čuvenog kompozitora Franca Lista pa ih na nemačkom govornom području zovu i List-majmuni. Zbog te grive, nalik pamuku, imaju i naziv pamučni tamarini.
„Uvek su tu majka, otac i deca“, kaže Giljen. Ona je na čelu organizacije Proyecto Tití koja se bori za zaštitu malih primata. Oni žive u tropskim kišnim šumama na severu Kolumbije. „Podmladak uči od roditelja sve što treba da zna. I uvek u porodici postoji jedan majmun koji je zadužen za stražu.“
U Kolumbiji ove majmune zovu titi. Oni ne čuvaju samo sebe i svoju porodicu već i šumu u kojoj žive. Njihov metod je jednostavan i efikasan: uvek kada neki od majmuna izluči izmet, na tle pada i seme biljaka koje izmet sadrži: papaje, manga i drugog voća. Ovi majmuni su dakle neka vrsta rasadnika šume u kojoj žive.
- pročitajte još: Evropa je najveći ubica ptica
Vrlo je važno da su životinje preuzele taj zadatak. Jer zbog poljoprivrede, hidroelektrana i krčenja, poslednjih godina u gustoj kišnoj šumi nastale su velike praznine. Ukoliko se tome dodaju novonastale plantaže palminog ulja, šumska površina je danas manja za gotovo 95 odsto. Tamo gde je nekada bilo devet miliona hektara šume, danas su razbacana šumska ostrvca, ukupne veličine 290.000 hektara.
Sa šumom su nestali i primati. Pamučni tamarini su danas jedna od najugroženijih vrsta majmuna. U prirodi ih živi samo još oko 7.000.
Edukacija mladih
Zato postoje organizacije kao što je Proyecto Tití. One nastoje da stanovništvu u zemlji objasne značaj životinja za očuvanje ekološkog sistema. Jer ima šuma u kojima 90 odsto biljaka svoje seme širi zahvaljujući životinjama koje se hrane voćem, poput ovih majmuna.
„Te brojke ističemo u našim obrazovnim programima kako bi deca zaista razumela zašto je neophodno učiniti nešto za očuvanje“, kaže Giljen. Ona sama nije ništa znala o tome kada je bila mlađa. Slično je i sa drugim Kostenjosima, narodom koji živi na severnoj obali Kolumbije.
Organizacija Proyecto Tití koristi igre ili priče kako bi učenici shvatili zašto je neophodno zaštiti ugrožene životinje. Od 2010. godine u programima je učestvovalo više od 2.500 učenika. Program obuhvata i odlazak u šumu i obilazak životinja. Giljen smatra da emocionalna povezanost sa životinjama može da se ostvari samo ako se dožive u njihovom prirodnom okruženju.
„Dovodimo decu kod majmunčića. To je glavna veza koju nastojimo da ostvarimo“, kaže Giljen. „Smisao je da se razume koliko su oni ugroženi i koliko su blizu izumiranju. Mladi toga treba da budu svesni i da se angažuju.“
Kolumbija bi, smatra Giljen, trebalo da bude ponosna na svoje jedinstvene životinje. Ona zato želi da ljudi budi svesni da tih životinja samo ovde ima, na severozapadu Kolumbije. Uspela je da se izbori da se 15. avgust proglasi Danom titi majmuna. Stanovnici tada izlaze na ulice i priključuju se paradi sa šarenim kostimima.
Njena organizacija se povezala i sa Diznijevim tematskim parkom „Animal Kingdom“, kako bi se podstakla dresura pasa. Cilj je da ljudi u Kolumbiji nabavljaju pse kao kućne ljubimce, a ne majmune, kako što mnogi sada čine. Mnogi pamučni tamarini u Kolumbiji tako žive u zarobljeništvu.
Treći veliki problem je krčenje šuma. Da bi se to sprečilo, organizacija stanovništvu traži alternativne izvore zarade.
Efekat na raznovrsnost biljaka
„Ukoliko se smanji broj životinja koje se hrane voćem to ima direktne posledice na biljke“, kaže Karolina Santos-Heredia, biološkinja sa univerziteta u kolumbijskom Santanderu. Majmuni utiču i na obnovu kišne šume i njeno bogatstvo određenim vrstama biljaka.
„Većina životinja koje šire seme ima pozitivan efekat na raznovrsnost biljaka, zato što im omogućavaju novi životni prostor i zato što se zbog širenja različitih vrsta brinu za homogenost“, kaže Pablo Roberto Stevenson Dijaz, profesor biologije na univerzitetu Los Andes u Kolumbiji.
Ukoliko nestaje populacija sisara koji raspršuju seme, manje je i izmeta. A time su pogođene još neke vrste poput balegara. Oni od balege majmuna prave loptice koje skladište u podzemnim tunelima. Seme takoreći prelazi u stanje mirovanja i počinje da klija tek kada se promeni okruženje: recimo kada nestane jedno drvo ili svetlost dođe na tle.
- pročitajte još: Poslednji lovci na sabljarke
Rezeamira Giljen po zanimanju je inače pejzažni arhitekta. Trenutno rukovodi projektom koji za cilj ima stvaranje mreže šumskih koridora u blizini severne obale Kolumbije. Svaki koridor je dug trideset metara i primatima bi trebalo da olakša prelazak iz jednog dela šume u drugi. Ti koridori trebalo bi da obuhvate površinu od 2.000 hektara. Ideju treba da podrže vlasnici pašnjaka i lokalne vlasti.
Ukoliko na kraju budu lakše mogli da se kreću šumom, mali majmuni će imati veće šanse da opstanu – a sa njima i šume po kojima šire seme. „Ukoliko spasimo šumu za pamučne tamarine, spasićemo i životni prostor za mnoge druge vrste“, kaže Giljen. „I to bi trebalo shvatiti.“