Majke bez imena

Nazovimo tu mladu ženu Ana. U neko doba je počela da nosi steznik i još uvek je kod kuće izmišljala priče zašto je u poslednje vreme tako „debela“. U mnogim porodicama je u neka prošla vremena neželjena trudnoća bila neizreciva, ali u Aninoj porodici to važi i danas. Nije imala kome da kaže da je trudna. Budućeg oca deteta je možda poznavala tek površno, a možda nije ni znala ko je tačno otac.

Takve priče su se u prošlosti prečesto završavale tragedijom. Abortus u ilegalnoj klinici u kojoj nema ni osnovnih higijenskih uslova. Ako više ni pobačaj nije moguć, izlaz je često još užasniji: čedomorstvo.

Dužni da ne pitaju za ime

Delimično zaslugom crkve je u Nemačkoj od maja 2014. postoji i mogućnost „tajnog porođaja“. To majkama u takvim situacijama omogućuje da ipak rode dete koje nose i to uz punu lekarsku pomoć. Ali ne moraju da otkriju svoje ime i prezime.

Zakonski je zaštićena i Manuela Zig koja u evangelističkom savetovalištu u Bohumu pomaže budućim „anonimnim majkama“. Niko nema pravo da natera ovu psihološkinju niti lekare i babice da odaju identitet porodilje. Već prve godine tog zakona, u 2014. je u Nemačkoj na ovaj način rođeno 95 beba.

„Sama ideja koja stoji iza takvog tajnog porođaja zapravo se jedva može ostvariti“, kaže Zig. Jer problem leži već u sitnicama i navikama kada je reč o nekoj trudnoći: od trudnice se očekuje da svima ostavi svoj broj telefona, kod lekara, čak i u apoteci. S druge strane, lekari i medicinsko osoblje nisu dovoljno informisani o tom zakonu i jednostavno ne mogu da shvate da su i sami dužni da čuvaju tajnost identiteta majke, odnosno da je za identitet i ne pitaju.

Mnogo razloga

Ana je bila prva trudnica koja je pronašla put do Manuele Zig. Jedva par sedmica pre rođenja je u jednom autobusu pročitala oglas o savetovalištu i mogućnosti tajnog porođaja. Tek što je izašla iz autobusa nazvala je telefonski broj koji je bio oglašen.

Iako teško ostvariva, ideja anonimnog porođaja je neobično važna u Nemačkoj. Jer čedomorstvo je daleko najčešći oblik ubistva ako je počinilac žena, iako ubistvo deteta nije uvek namera. „Događa se i da se trudnica porodi u nekakvom javnom toaletu i onda dete umre jer nema lekarsku negu“, kaže nam psihološkinja. Ponekad bude još gore: i majka iskrvari nakon takvog porođaja.

Konzervativna porodica gde je „nemoguće“ da ćerkica ostane trudna je samo jedan od razloga zašto se neka trudnica odluči na tajni porod. To može biti i dete začeto silovanjem, ponekad su u pitanju i udate žene koje nose dete svog ljubavnika. Ponekad se žene odlučuju na taj čin i zbog finansijskih razloga i uverene su da će njihovoj bebi biti bolje ako ih neko odmah usvoji. „Važno je da shvatite nevolju tih žena i da ih prihvatite sa poštovanjem“, kaže nam Manuela Zig. „Takva sudbina je uvek potresna“.

Tajna za sve – osim za dete

Ana je rodila dete u tajnosti i čak je mogla da preporuči ime za bebu paru koji će je kasnije usvojiti. Pravio ime i prezime majke zna samo psihološkinja Zig. „A i ja pokušam da zaboravim“, kaže ona. Ime majke se vodi samo kao pseudonim i onda je tu i pravni problem: potpuno je opravdana želja majke da ostane nepoznata, ali šta je onda sa pravima deteta? I ono, kad postane punoletno, ima pravo da zna ko ga je doneo na svet.

U Nemačkoj je to rešeno tako što se lični podaci majke čuvaju u zapečaćenoj koverti u posebnoj državnoj instituciji. Tek kad navrši 16 godina, dete može podneti zahtev da vidi ime u toj koverti. Psihološkinja zapravo u tom zakonu ne vidi problem i svakako ga smatra boljim rešenjem nego mogućnost da se dete rodi bez lekarskog nadzora i bude ostavljeno pred nekim vratima.

Najveći problem ona ima sa samim majkama: želela bi da joj takve majke ostave više vremena da sve organizuje i pripremi. Ali takve tajne trudnoće obično predugo ostanu tajna čak i za osobe koje pomažu trudnicama.