Ludvig van Betoven privatno!
9. septembar 2011.Betovenov "divlji i zanemaren spoljašnji izgled, oči iz kojih izbija neobuzdana energija, njegova kosa, koja godinama nije videla ni češlja ni makaza“ učinili su ga nepodobnim za društvo – kaže njegov savremenik, britanski aristokrata Džon Rasel.
Kakav je čovek bio Ludvig van Betoven? Izlet u njegovo djetinjstvu vodi nas do rodne kuće u Bonu. U sobici u potkrovlju - na mestu gde je verovatno stajala kolevka – sada se beli bista kompozitora iz poslednjih godina u Beču.
Dr Mihael Ladenburg, kustos Betovenove kuće kaže da je kompozitor verovatno izgledao sasvim drugačije u odnosu na svima poznat idealizovani lik. U intervjuu za DW on kaže: "Betoven je bio visok samo 1,60, ružan, raščupan, sa ožiljcima od velikih boginja na licu, ali beskrajno harizmatičan. Ženama je bio veoma atraktivan."
Dendi u Beču
Istorija je Betovena stilizovala u Titana muzičke umetnosti teške sudbine. Međutim, savremenici njegova pisma i beleške razgovora, prikazuju ga kao veselog ljubitelja hrane i pića, kao nemarnog i nezgodnog podstanara, delikatnog, razdražljivog, strastvenog umetnika i osornog prijatelja toplog srca.
Mada prgav i naprasit, Betoven je po dolasku u Beč brzo našao uticajne sponzore u aristokratskim krugovima. Kako bi ostavio utisak, oblačio se po tadašnjoj modi, bio elegantan, pa čak nabavio i konja.
Večne ljubavi - Betoven i žene
Betovenov odnos prema ženama je bio i ostao misterija. On nikada nije bio oženjen. Često se zaljubljivao u aristokratkinje kojima je držao časove klavira, a imao je i brojne "romantične afere". Još uvek je nejasno kada i kome je Betoven napisao ove reči:
"Još u krevetu, mislim na tebe, moja večna ljubavi, ponekad radosno, ponekad tužno... Sa tobom mogu da živim ili potpuno ili nikako. Da, i zato sam odlučio da lutam po daljini sve dok ne budem mogao da pohrlim u tvoje ruke... "
Sirov čovek koji voleo da opsuje
Betoven nije imao dlake na jeziku. A umeo je i sočno da psuje. Džon Rasel piše kako je Betoven redovno odlazio u kafanu "gde je u nekom ćošku pio vino i pivo, jeo sir i usoljene haringe i čitao novine." Kada bi se na vratima pojavio neko ko Betovenu nije bio po volji, on bi nekoliko puta pljunuo u stranu i dobacivši "Kakva odvratna faca" - istrčao iz kafane.
Pod uticajem bolesti
Godine 1796. pojavljuju se prvi znaci gluvoće. Betoven se osećao sve više izolovanim, postao je sramežljiv i razvio strah od kontakta sa spoljnim svetom. Svojoj braći, 1802. Betoven tada 31-godišnjak poverava da razmišlja o samoubistvu: Rodio sam sa vatrenog temperamenta, živahan, piše on, a sada moram da provodim život u samoći. Jer ljudima ne mogu da kažem: "Govori glasnije, vrišti, jer sam gluv!" Kako ljudi da shvate da muzičar komponuje bez sluha?
Betovenove mane su tokom duge bolesti postajale sve veće. U kasnijim fazama njegove gluvoće, on je sa sobom nosio knjigu razgovora, kako bi makar nekako mogao da komunicira sa drugim ljudima.
Autori: Hildburg Zan Hajder / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon