Loša opklada: Nemci nemaju vakcinu koju su napravili
3. januar 2021.
„Držim da je trenutna situacija rezultat toga što su odgovorni grubo zakazali“, rekla je Frauke Cip, neurološkinja iz nemačke Nacionalne akademije nauka. To su jasne reči žene koja spada u najvažnije savetnike Vlade tokom pandemije.
Ona je za list Velt podsetila da je krajem leta postojala ponuda Bajonteka da Berlin pribavi znatno više vakcina. „Zašto tada nije poručeno na rizik?“, pita se Cip.
U Nemačku će do kraja januara stići svega tri do četiri miliona vakcina protiv korone. To ni izbliza nije dovoljno da se vakciniše ni prioritetna grupa koja broja skoro devet miliona ljudi – starijih od 80 godina, stanara staračkih domova i medicinara koji su na prvoj liniji borbe protiv virusa.
Zvanični Berlin je predugovorima i ugovorima obezbedio oko 300 miliona doza vakcina od raznih proizvođača, što preko EU, što samostalno. To je u teoriji dovoljno da se čitavo stanovništvo dvaput vakciniše, ali je nevolja što većina tih vakcina ili još nije odobrena ili će biti proizvedena ko zna kad.
Opozicija kritikuje
Prema datoteci Our World in Data, od 27. decembra kada je širom EU počela vakcinacija, u Nemačkoj je prvu dozu vakcine dobilo svega oko dvesta hiljada ljudi. Kvota vakcinisanih je time oko 0,25 odsto. Slično sporo se stvar odvija u celoj EU.
Istovremeno je Izrael već vakcinisao 12,59 odsto populacije, a bolje od Nemačke stoje i Velika Britanija i Sjedinjene Države koji su nešto ranije počeli sa imunizacijom.
Mihael Tojrer, poslanik Liberala u Bundestagu, kritikuje ministra zdravlja Jensa Špana da je u jesen propustio priliku da reaguje na brz razvoj nemačke vakcine iz Bajonteka i obezbedi više doza.
„Mora se razjasniti gde je nastao ovaj javašluk“, kaže i Jan Korte, poslanik Levice, koji traži da se ministar objasni pred poslanicima.
Špan je međutim odgovorio da „sve u svemu“ vakcinacija teče dobro i prema najavama. „Podrazumeva se da bi bilo lepo da imamo više vakcina i radimo u tom pravcu“, rekao je ministar. U igri je otvaranje proizvodnog pogona za Bajontek-Fajzerove vakcine kod Marburga.
Opklada na pogrešne konje
Bavarski premijer Markus Zeder svaljuje krivicu na Evropsku uniju koja je u ime članica poručila najveći kontingent vakcina. „Evropska komisija je previše birokratski planirala: poručili su premalo od pravih proizvođača i predugo pregovarali o ceni“, rekao je Zeder za tabloid Bild.
EU i Nemačka su se najviše oslonili na klasične vakcine AstraZeneke koje se mogu proizvoditi u većim količinama i po niskoj ceni – ali još nemaju dozvolu za upotrebu. Brisel je početkom septembra poručio 200 miliona doza od Bajonteka i stekao opciju za još sto miliona.
Mnogo pre toga su druge zemlje već pazarile istu vakcinu u mnogo većim količinama u odnosu na broj stanovnika – Velika Britanija je uzela 30 miliona, SAD čak 600 miliona, a Japan 120 miliona.
„Teško je objasniti kako to da dobra vakcina bude razvijena u Nemačkoj, ali da se negde drugde brže vakciniše“, rekao je Zeder.
Na tom tragu je i Klaus Reme, novinar radija Dojčlandfunk: „Naravno da se letos nije moglo znati koja će vakcina dobiti trku, ali s obzirom da šampion Bajontek dolazi iz naše zemlje, uputno je pitati kako to da Vlada kod njih nije masovno i pravovremeno pazarila“, komentariše Reme.
I osnivač Bajonteka Ugur Šahin je u intervjuu za aktuelno izdanje magazina Špigel ukazao da su druge zemlje brže kupovale njihove vakcine od EU. „EU nema direktnu nadležnost jer i članice imaju pravo glasa. U situaciji kada se pregovara, a postoji velika potražnja, to oduzima vreme“, rekao je Šahin.
Sada situacija sa vakcinacijom u Nemačkoj „nije ružičasta“, rekao je ovaj naučnik.
nr (dpa, dw, spiegel, bild, welt, ourworldindata)