Lov na utajivače poreza

Doček nije mogao da bude srdačniji. Rečima „gospodine ministre, dragi moj prijatelju Norberte“, grčki zamenik ministra finansija Trifon Aleksijadis pozdravio je ministra finansija Severne Rajne Vestfalije, Norberta Valtera-Borjansa. A kratak razgovor sa premijerom Aleksisom Ciprasom skoro da je prenošen uživo u udarnim terminima.

Na kraju su gost iz Nemačke i njegov atinski kolega potpisali pismo o namerama kojim se obavezuju na zajedničku borbu protiv utajivača poreza u Grčkoj. Nakon toga bi oko 50 poreskih inspektora trebalo da ode u Severnu Rajnu Vestfaliju na stručno usavršavanje. Domaćin Aleksijadis, novi stručnjak i šef sindikata zaposlenih u poreskoj upravi, izričito se zahvalio nemačkom gostu.

Naterati utajivače da plaćaju porez

Valter-Borjans, kao i ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble su još pre nekoliko godina ponudili nemačku pomoć u reformi finansijskih službi u Grčkoj, ali za to tada nije bilo sluha. Levičarski premijer Aleksis Cipras je na sva zvona govorio kako se sprema da se bori protiv korupcije i utajivača poreza. On je obećao i da će se odatle slivati sredstva u budžet kojima će finansirati svoj socijalni program. Utajivači poreza „neće moći mirno da spavaju“, obećao je Cipras.

Da li su ovo novi tonovi iz Atine? Ekonomista Kostas Skuras u to nije potpuno ubeđen. „Ne slušamo prvi put o obuci grčkih poreznika. Još devedestih je tadašnji socijalistički ministar Papadopulos, potpisao sličan dogovor sa Sjedinjenim Državama koji nikada nije sproveden“, kaže Skuras za DW.

S druge strane, javna primanja 2015. premašila su očekivanja. To bi mogao da bude znak da vlada ozbiljno radi. Skuras, međutim, upozorava da preveliki nameti takođe nisu dobri. „Samo u 2015. uvedeno je devet direktnih ili indirektnih novih vrsta oporezivanja, a to je bio razlog zašto su povećani prihodi. To visoko oporezivanje bi, međutim, na duže staze moglo da ima kontra-efekat.“

Znak odlučnosti

Zamenik ministra pravde Dimitris Papangelopulos ne sumnja da Atina ima političku volju da se obračuna sa utajivačima poreza. On je upozorio da je vlada „u ratu“ protiv njih i da će „upotrebiti sva raspoloživa oružja“. A u ta oružja spadaju i CD-ovi iz bankarskog raja – Švajcarske. Tako su finansijske službe iz Severne Rajne Vestfalije atinskom Ministarstvu finansija u novembru 2015. predale kompakt-disk sa imenima grčkih vlasnika računa u švajcarskim bankama, što je u toj zemlji bilo poznato kao „Borjansov spisak“. Pozivajuće se na te podatke, Državno tužilaštvo Grčke istraživalo je poslovanje atinskog biroa velike UBS-banke. „Imena i adrese, molim!“ – bio je naslov u levičarskom listu „Novine urednika“. No, imena nisu poznata ni do danas. Postoje glasine da se radi o „poznatoj glumici“, koja u Švajcarskim bankama ima milion i po evra, ili pak sveštenik koji ima oko 400.000... U drugoj sedmici januara, finansijske službe poslale su opomene na adrese prvih 20 pogođenih.

Ciprasova vlada obećava hitnu proveru tzv. „Lagard-spiska“, a tu je reč o oko 2.000 Grka koji su vlasnici računa u švajcarskim bankama, koje je 2010. tadašnja francuska minsitarka finansija, a današnja šefica MMF-a, Kristin Lagard predala svom grčkom kolegi Jorgosu Papakonstantinouu. To su podaci koje je nekadašnji zaposleni u HSBC, Herve Falciani ukrao i ponudio Francuskoj da ih otkupi.

Nakon provere CD-ova s poreskim podacima, Atina bi mogla da za kratko vreme inkasira oko dve milijarde evra od poreza, javljaju grčki mediji. Ekonomski stručnjak Skuras je skeptičan. „Ozbiljan odnos prema CD-ovima s poreskim podacima zahtevao bi rad u tišini i bez velike pompe, kako bi vlasti mogle da pronađu poreske dužnike bez da pobude preveliku pažnju. Ali s ovoliko napisa u novinama, sumnjam da je sve to na neki način politički instrumentalizovano“, kaže analitičar iz Atine.

Spor oko ukradenih poreskih podataka

Analiza kompakt-diskova s poreskim podacima je za Grčku potpuno nova situacija. Zato nije ni čudo što se pravnici i dalje žestoko spore oko toga da li ti podaci smeju da se koriste kao dokazni materijal. Slična pravila bila su upotrebljena u decembru tokom prvih krivičnih procesa zbog utaje poreza. Grčka Advokatska komora to smatra protivustavnim. Reakcija je stigla i iz redova Udruženja državnih tužilaca. Iz protesta zbog takvih pravila, pet od devet članova nedavno je podnelo ostavku. Zamenik ministra pravde Papngelopulos bio je ljut.

Grigoris Kalfelis, profesor prava na Univerzitetu u Solunu, poziva na diferenciran pristup. On smatra da bi moglo da bude pogrešno to što su ta pravila stupila na snagu neposredno pred objavljivanje prvih informacija o navodnim utajivačima poreza. A tu bi mogao da se proširi utisak kako se izvršna vlast meša u zakonodavnu. Pri tom se ne može shvatiti to da je u privrednim deliktima dozvoljeno korišćenje nezakonitih sredstava, dok ta ista sredstva ne smeju da budu upotrebljena kada se radi o krivičnim delima ubistva. Ipak: „pravila su u stvari i pravno i ustavno-pravno nesumnjiva“, kaže taj pravni ekspert za DW. „Zakonodavac odmerava različita pravna sredstva i odlučuje za ono koje mu izgleda najbolje. Iz mog ugla – tu se nema šta da se prigovori.“