Lobisti u Berlinu

Prema zvaničnim podacima, u Berlinu postoji više od 2.000 udruženja u okviru kojih deluje više od 5.000 lobista. Tom broju treba dodati razne marketinške agencije i advokatske kancelarije koje zastupaju interese pojedinih firmi. Timo Lange iz organizacije „Lobbycontrol“, koja se zalaže za transparentnost u politici, demokratsku kontrolu i ograničenje uticaja interesnih grupa na politiku, kao kritički posmatrač lobističke scene, generalno nema ništa protiv lobiranja.

On čak smatra da su interesna predstavništva važna. Problem, međutim, predstavljaju veze između lobista i političara, kao na primer kod energetskog koncerna EON-a. „EON je 1998. godine kao glavnog lobistu zaposlio tadašnjeg šefa odela za bezbednost reaktora u Ministarstvu zaštite okoline. Nakon toga, on se u pregovorima s tadašnjom crveno-zelenom vladom (socijaldeomkrate i zeleni) o odustajanju od atomske energije zalagao za EON. On danas ponovo radi nekadašnji posao u Ministarstvu zaštite okoline“, kaže Lange.

Akteri političkih zbivanja

Lobisti su odavno u Berlinu učesnici političkih igara. S obzirom na to da raspolažu vrlo detaljnim i kompetentnim informacijama o pojedinim problemima iz njihovog područja delovanja, lobisti u pozitivnim slučajevima mogu da budu od velike pomoći pri formulisanju političkih stavova ili pisanju dokumenata. S druge se strane, ne sme se zanemariti ni opasnost od zloupotrebe, manipulacija ili korupcije. „Lobisti uvek nastoje da budu u prednosti u odnosu na druge interesne grupe. Onaj ko je bliži političarima i ko brzo dobije informaciju – u strateškoj je prednosti“, ističe Lange.

Vrzino kolo

Veze između privrede i politike su sve tešnje i nepreglednije. Bivši lobisti velikih koncerna danas su u ministarstvima, a bivši političari nakon političke karijere preuzimaju unosne lobističke poslove. Tako bivši nemački kancelar Gerhard Šreder lobira za nemačko-ruski gasovod, a njegov bivši ministar spoljnih poslova Joška Fišer je savetnik u koncernu RWE. Znanje bivših političara i njihovi kontakti svakodnevno se naplaćuju – od 5.000 do 10.000 evra.

Autori: Rupert Vidervald (dpa) / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković