Libija u potrazi za budućnošću

Libija se oporavlja od krize, ali joj je i dalje potrebna pomoć. Ta zemlja polaže nade u međunarodnu zajednicu – koja joj to i duguje. Jer međunarodna koalicija je i doprinela da se 2011. sa vlasti svrgne predsednik Muamer el Gadafi. Međutim, nakon toga, jednostavno se pustilo da se stvari same od sebe odvijaju. „To je dozvolilo mnogim zemljama da intervenišu i dovedu nas ovde gde smo sad.“ Tako ukratko glasi objašnjenje premijera Libije, Fajisa al Saradža koje je objavljeno u „Dejli telegrafu“ dva dana pred međunarodnu konferenciju o Libiji koja je održana u Beču. On je skicirao političku i društvenu situaciju u zemlji koju ocenjuje optimistički, ali ipak naglašava da bez pomoći iz inostranstva neće ići. Al Saradža je još dodao da bi i njegovi zemljaci morali da se preispitaju. „Mi bismo morali da sami sebe posmatramo strožije i da reformišemo sopstvene stavove. Umesto da se pokažu kao odgovorni državnici, Libijci se večito svađaju, a država je doživela imploziju. Upravo zbog toga, profitirala je 'Islamska država'. U svakom slučaju, naš najveći neprijatelj nije IS, već unutrašnje podele“, rekao je premijer Libije.

Neuspeh 2011.

Greške su prepoznate na obe strane. „Godina 2011. bila je neuspeh“, objasnio je Martin Kobler, bivši specijalni izaslanik UN za Libiju u razgovoru za radio Dojčlandfunk. „Međunarodna zajednica odlučila se za vojnu akciju bez da je razmišljala o sledećem koraku. Uveren sam da je to bila greška. Kada intervenišete onda nakon toga ne smete da zemlju prepustite samoj sebi i kažete: vodite vašu revoluciju sami. Upravo zato smo tu da to popravimo.“

Pomoć će ipak stići. Potrebno je osloboditi put za isporuku oružja vladinoj armiji, kao i za obuku njenih pripadnika, izjavio je u ime okupljenih diplomata u Beču američki ministar spoljnih poslova Džon Keri. „Viđenje svih, bez obzira na razlike, jeste da su novoj vladi potrebne lojalne snage bezbednosti“, rekao je nakon sastanka ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.

Diplomate su tako izašle u susret hitnom zahtevu premijera Libije, Al Saradža. Vlada koju on predvodi vojno je toliko slaba da se oslanja na odane paravojne formacije koje štite sedište vlade, a koje se iz bezbednosnih razloga nalazi nekoliko kilometara van glavnog grada Tripolija.

Sporazum na staklenim nogama

Vojna slabost odražava se i na političkom nivou. Sporazum na koji se oslanja vlada nacionalnog jedinstva je nestabilan, a njegove mogućnosti ograničene, kaže ekspert za Libiju iz berlinske fondacije „Nauka i politika“ Volfram Laher. On ukazuje da vlada nacionalnog jedinstva ne raspolaže sopstvenim snagama bezbednosti i da bi morala uskoro da preuzme kontrolu nad državnim aparatom koji je podeljen i u kolapsu.

S obzirom na sve to, bezbednosna situacija je loša. Još protekle sedmice su u blizini Misrata, grada na obali Sredozemnog mora 150 kilometara udaljenog od Tripolija, pripadnici tzv. „Islamske države“ oteli šestoricu policajaca. Ta teroristička grupa već neko vreme kontroliše priobalni grad Sirte. „Pripadnici IS sprovode stravične represalije protiv svih koji se odvaže da im se suprotstave“, izveštava portal „Al Monitor“. „Oni su doprineli tome da sada imamo na hiljade ljudi u izbeglištvu – pola miliona je interno raseljenih i milion migranata.“

Zato će međunarodna zajednica žestoko da krene protiv „Islamske države“. Jer, kako kaže Martin Kobler, IS samo vojno može da bude pobeđena.