Libija: Stagnaciji nema kraja

Libija nikako da izađe iz političke stagnacije. Zemlja ima dva premijera koji konkurišu jedan drugom, a izbori, koji je trebalo da se održe u decembru, a potom odloženi za januar ove godine, pomereni su za jun. Tako su barem predložile Ujedinjene nacija.

Pitanje je ipak da li će do izbora doći, jer čini se da se Libija vratila tamo gde je bila u februaru 2021. kada su, nakon godina oružanih sukoba, predstavnici suparničkih grupa uz posredovanje UN konačno postigli dogovor o prelaznoj vladi sa premijerom Abdulom Hamidom Dbeibom na čelu. On bi trebalo da pripremi izbore i uslove za formiranje ustavotvorne skupštine. No, izbori planirani za decembar 2021. potom su odloženi, jer su se ključni igrači bojali njihovog ishoda odnosno toga da neće pobediti.

-počitajte još: Da li će izbori okončati rasulo u Libiji?

Kada je parlament u Tobruku 10. februara izabrao drugog premijera, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Fathija Bašagu, postalo je još jasnije koliko je komplikovan taj neizbežni proces libijskog ujedinjenja. Poslanici su taj svoj izbo obrazložili time da je premijeru Abdulu Hamidu Dbaibi, koji je imenovan u februaru prošle godine uz posredovanje Ujedinjenih nacije, istekao mandat nakon decembra kada je trebalo da se održe izbori. Dbaiba međutim to ne želi da prihvati. Vlada koju je vodio najavila je početkom marta da će nastaviti da radi, uprkos izborima na istoku zemlje.

Sebični politički akteri

Najnoviji razvoj situacije ukazuje na jedan od glavnih problema u zemlji, objašnjava za DW Tomas Folk, predstavnik nemačke Fondacije Konrad Adenauer za Libiju. „Postoje protagonisti na političkoj sceni zemlje kojima je isključivo stalo do njihove sopstvene karijere.“

„Jedino što je izvesno jeste da bi neka nova konfrontacija bila loša za Libijce“, ukazuje ekspert za tu zemlju Tarek Megerisi iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljnopolitičke odnose. „Dbaiba, Saleh i drugi predstavnici elite u Libiji imaju mnogo više zajedničkog jedni s drugima nego s ljudima kojima vladaju. Svađaju se oko toga ko od njih ima više, a ko manje legitimiteta.

Nada u novi Ustav

Novi Ustav koji bi trebalo da bude usvojen mogao bi da poboljša situaciju, ocenjuje politikološkinja Hager Ali koja se na hamburškom Institutu za globalne i regionalne studije (GIGA) bavi ustavima arapskih država. Novi ustav koji bi trebalo usvojiti od presudne je važnosti, s obzirom na to da u Libiji već više od deset godina nema političkog pluralizma, niti odgovarajućih institucija. Međutim već i na rad na izradi Ustava mogli bi da utiču lični interesi političkih aktera.

-pročitajte još: Deset godina od ubistva Gadafija - Libija na rubu ponora

„Preduslov za učešće u ustavotvornom procesu je pobeda na predstojećim izborima. Zato akteri sada pre izbora pokušavaju da definišu izborne zakone na takav način da oni imaju najbolje šanse za pobedu. Proizvoljno određivanje izbornih okruga i odredbe o finansiranju stranaka su instrumenti kojima oni pokušavaju jedni drugima da otežaju pobedu na izborima“, kaže Ali.

„Sofisticirana propagandna mašina“

Lične ambicije glavnih protagonista već se uočavaju. Kao čovek od poverenja generala Kalife Haftara, koji je blisko povezan s bivšom vladom u egzilu iz Tobruka, premijer Bašaga sada pokušava da pridobije Libijce koristeći se „sofisticiranim propagandnom mašinerijom“, ocenjuje Megerisi iz berlinskog trusta mozgova.

Ipak, za sada je pitanje da li će to dopreti do Libijaca. Bašaga je izabran jer se verovalo da je sposoban da pridobije vojsku i islamiste bliske bivšoj vlasti u Tripoliju. Sada se međutim čini da i jedni i drugi nisu spremni da prihvate da Bašaga preuzme vlast. Megerisi tvrdi da su se protiv Bašage udružili i drugi visokopozicionirani političari.

Odnos prema Rusiji

Sposobnost postizanja političkog kompromisa u Libiji posebno je važna sada, u svetlu ruskog napada na Ukrajinu. Rusija je već godinama snažno vojno prisutna u Libiji i još uvek ima značajan uticaj na politički razvoj zemlje, iako ona nije jedina strana država koja na tom prostoru ima takav uticaj. Pa ipak, krajem februara, Libija je glasala za usvajanje rezolucije UN kojom se osuđuje ruski napad na Ukrajinu.

Sam Bašaga objavio je niz tvitova u kojima je osudio ruski napad na Ukrajinu kao „očigledno kršenje međunarodnog prava i suvereniteta demokratske Ukrajine“. On je to uradio uprkos tome što je Rusija pozdravila to što je on predložen za premijera. „Mislimo da bi tu odluku libijskih zakonodavaca trebalo poštovati“, prokomentarisala je tada portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Prema analizi vašingtonskog magazina „Al-Monitor“, koji se bavi političkim temama sa Bliskog istoka i Severne Afrike, malo je verovatno da će primedbe premijera Bašage narušiti odnose njegovog političkog tabora sa Moskvom. Jer, ta izjava je pre svega simbolična i ne povlači za sobom nikakve konkretne političke posledice.

Posledice rata u Ukrajini

Libija u stvari ostaje važna osovina za Rusiju, ocenjuje Tomas Folk, predstavnik Fondacije Konrad Adenauer, inače bliske nemačkim Demohrišćanima (CDU/CSU). „Rusija je posljednjih godina više puta potvrdila svoj uticaj u Libiji kroz prisustvo njene regularne vojske, ali pre svega kroz prisustvo njene privatne vojne kompanije Vagner.“

U ovom trenutku, kaže Folk, za Libiju je važan pre svega „nagli porast cena pšenice zbog rata u Ukrajini, što ima nesagledive posledice po stanovništvo i Libije i drugih arapskih zemalja.“ U isto vreme, s obzirom na to da su ruski kapaciteti koncentrisani na rat u Ukrajini, Turska će verovatno ponovo postati važan igrač u toj zemlji. Drugim rečima, Libija će i dalje morati da se nosi sa stranim uticajem“, kaže nemački ekspert.

Rat u Ukrajini verovatno će imati uticaja na unutrašnju politiku u Libiji, smatra i Hager Ali sa Instituta GIGA. „Upravljanje naftnim resursima verovatno će u budućnosti biti još važnije nego u prošlosti, u zavisnosti od toga kako se bude upravljalo naftnim poljima. To će imati posledice po političke aktere, jer bi oni mogli da dođu u iskušenje da podele političke distrikte orijentišući se pritom na naftne resurse. I do sada se vodilo računa o tome, a taj trend će se verovatno pojačati, tako da bi i to moglo da optereti politički dogovor u Libiji“, zaključuje Ali.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.