Levlje od levice
7. avgust 2018.
Kocka je bačena: ikona nemačke levice Sara Vagenkneht objavila je da 4. septembra zvanično počinje s radom novi levičarski pokret „Ustajte“ čiji je inicijator. „Ustajte“, rekla je Vagenkneht, „za pravednu i mirnodopsku zemlju.“
Za razliku od Francuske, gde pokreti mogu da učestvuju na izborima kao i stranke, u Nemačkoj to nije moguće. Ipak, „Ustajte“ nije stranka, jer smatra da kao pokret može da okupi više ljudi sličnih ubeđenja: „Želimo da okupljamo a ne da stvaramo podelu.“ Zato je važno to što niko ne mora da napusti svoju organizaciju da bi se pridružio ovom pokretu.
Želja Sare Vagenkneht je da se njenom pokretu pridruži što više članova SPD, Zelenih i naravno stranke Levice. Među takvim ljudima je mnogo onih koji podržavaju osnovne ideje „Ustajte“ – obnovu socijalne države, povratak na međunarodnu politiku popuštanja zategnutosti kakvu je vodio Vili Brant i privredu koja bi delala odgovorno i u skladu sa životnom sredinom.
„Ustajte“ želi da, kao što je za informativni portal Nahdenkzajten rekla Sara Vagenkneht, „prevaziđe neoliberalan mejnstrim i da se bori za socijalnu politiku koja je u interesu većine, da okonča ratnu politiku i opasno naoružavanje. (...) Globalizacija kojom upravljaju koncerni, razgradnja socijalne države, sve više ratova, to nisu prirodne sile – za to postoje alternative i mi želimo da damo ljudima nadu da politika može da se promeni.“
Sve su to dosta uopštene informacije bez konkretnih objašnjenja o načinima na koje bi ciljeve trebalo ostvarivati. To bi 4. septembra trebalo da se promeni. Zna se i da se u osnivačkom telu pokreta nalazi četrdeset poznatih ličnosti čija imena će isto tako biti objavljena tek prvog dana rada novog pokreta.
I pored toga, većina medija je već vrlo kritična prema njemu. Neki, poput, tabloida Bild, zovu ga „pokretom“ (pod navodnicima, uz pitanje u naslovu komentara: „Koliko je desno njen levičarski pokret?“), a još i pre prvih poruka pokreta ili same Sare Vagenkneht na Tviteru, takozvani „top-tvitovi“, su bili isključivo poruke kojima se pokret omalovažava i ismeva.
Slično je i sa udarnim televizijskim dnevnikom javnog servisa ARD u kojem je Vagenkneht za predstavljanje pokreta dobila dvadeset 20 sekundi, da bi odmah po 20 sekundi za svoje komentare dobilo – četvoro protivnika Pokreta.
Osnivanje „Ustajte“ valja razumeti i u okviru političke karijere Sare Vagenkneht. Ona se za svoj položaj u Stranci levice (koja je proizašla iz Partije demokratskog socijalizma PDS) – trenutno se nalazi na funkciji kopredsednice poslaničke grupe – izborila i pored velikih otpora kojih je prema njenom delovanju u stranci uvek bilo.
Na otpor je nailazila pre svega zbog toga što je na „levom krilu Levice“ – od 1991. do 2010. je bila članica rukovodstva Komunističke platforme (KPF) koju je Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka svrstala u levoekstremističke organizacije. Između 1995. i 2000. morala je da napusti upravu PDS zbog toga što je nju tadašnji lider stranke Gregor Gizi smatrao „neodrživom“ i pretio da će, ako ona ostane u upravi, podneti ostavku.
Probleme je imala i zbog toga što odbija da uređenje bivše DDR nazove diktaturom (u smislu u kojem se ona izjednačava sa Hitlerovom diktaturom) a i zbog toga što je kritična prema izraelskoj politici. U poslednje vreme je naglasila i potrebu da imigracija bude kontrolisana, čime je navukla na sebe gnev velikog broja levičarskih pristalica otvaranja granica za sve izbeglice.
Dnevik Vestdojče cajtung je povodom osnivanja pokreta objavio intervju sa umetnikom Klausom Štakom, bivšim predsednikom nemačke Akademije umetnosti, inače članom SPD, koji kaže da je novi pokret „Frontalni napad na socijaldemokratiju“, da je Sara Vagenkneht „pogrešna inicijatorka“ kojoj „ne može da pripiše poštene namere“. „Politika nije tok-šou; za mene je Ustajte pokret usmeren pre svega na nezadovoljne socijaldemokrate“, kaže on.
„Ja sam protivnik direktne demokratije koju (desničarska – prim. red. DW) AfD ne propagira slučajno, jer time može da još više polarizuje. Demokratija je već dovoljno ugrožena. Demokratske partije se sada moraju jačati a ne još više demontirati. Sa pokretima smo u Nemačkoj istoriji bili već dovoljno kažnjeni. Ovde su na delu levičari koji su već poznati Republici. Sve me podseća na ’Komitete za pravdu’ u Istočnoj Nemačkoj početkom 90-ih godina. Sve je to na kraju izašlo na PDS“, kaže Štak.
Rajn cajtung se pita: „Ustajte – za šta? Vagenkneht traži saputnike na svom putu hroničnog separatizma. Njen program je – podela. Ona hoće da okupi nezadovoljnike na levom krilu političkog spektra. A to bi – ako znamo kakav odziv ima AfD – moglo biti opasno za etablirane velike stranke koje su sve manje i manje.“
Marksistički dnevnik Junge velt piše: „Ovo je, istorijski posmatrano, možda prvi svetski pokret kod kojeg se u stvarnosti ništa nije pokrenulo ni okupilo, već je samo simuliran u paralelnom svetu medija. Teolozi tako nešto zovu Creatio ex nihilo.“
Badiše cajtung smatra da je „okupljanje levičarskih snaga, njeno oživljavanje novim idejama i mimo stranačke pripadnosti, častan cilj. I pored privrednog buma, nerešeni socijalni problemi vode u podelu društva. Doduše, projekat Sare Vagenkneht već je i u redovima njene sopstvene stranke suočen sa žestokim odbijanjem. Jer, pokret je objava borbe levičarskoj stranci kao i Socijaldemokratama, sve i ako taj pokret treba da dela vanparlamentarno. Koliko god sad bilo moderno da se političke struje okupljaju u pokrete umesto u stranke, u tim pokretima su uvek dominante ličnosti koje ih predvode. No, ovaj pokret, kao puki nosilac karijere solistkinje Sare Vagenkneht koja je nesposobna za timski rad, samo može da oslabi levičarski tabor.“
Vestfeliše nahrihten uviđa da je „fokus pokreta uperen na nezadovoljne u svim političkim taborima. Takvih ima u SPD, ali i kod Zelenih i u desničarskom spektru. Vagenkneht nastoji da upeca preletače i tako premosti klasičan jaz između desnice i levice. Vagenkneht nije Makron. Ona dolazi iz tabora etabliranih. Ostaje da se vidi koliko nezadovoljnih će ’ustati’. Ova inicijativa ostaje interesantna – ona je alarmni signal za sve stranke koje se najradije bave same sobom.“
priredio Saša Bojić