Levi talas u Latinskoj Americi

Pobedom levičara Gustava Petra na predsedničkim izborima, Kolumbija se pridružila novom talasu levičarskih političara koji su došle na vlast u Latinskoj Americi.

Levičarski kandidati su ove godine pobeđivali u u Čileu i Hondurasu, a ankete pokazuju da bi bivši predsednik Brazila, Lula da Silva, takođe mogao da pobedi na izborima u oktobru.

Latinoamerička levica ima dodatni razlog za slavlje: nikada ranije kandidat iz tog političkog spektra nije pobedio na predsedničkim izborima u Kolumbiji.

Budući predsednik Gustavo Petro i njegova potpredsednica Fransija Markes predlažu formiranje progresivne osovine u regionu, zajedno sa istomišljenicima. Izbornu pobedu Petru su prvi i čestitali lideri Meksika, Čilea i Argentine, Andres Manuel Lopez Obrador, Gabrijel Borić i Alberto Fernandez.

„Novi levičarski talas jača u regionu”, kaže u intervjuu za DW politikolog Jan Besten. Međutim, u poređenju sa prvim talasom, između 2000. i 2010. godine, čini se da je ovaj jači, jer su današnji izazovi daleko veći, smatra taj stručnjak sa Instituta za Latinsku Ameriku univerziteta u Berlinu.

Pobeda Levice u Latinskoj Americi uglavnom je posledica lošeg upravljanja tokom pandemije, ekonomske krize i rastuće društvene nejednakosti.

Levica sa nijansama

U prvoj deceniji milenijuma, levičarski kandidati pobedili su na ključnim predsedničkim izborima, kao na primer Hugo Čavez u Venecueli, Lula da Silva u Brazilu, Nestor Kirhner u Argentini, Mišel Bašele u Čileu, Hose Muhika u Urugvaju, Evo Morales u Boliviji i Rafael Korea u Ekvadoru.

Politikolog Besten, međutim, ističe da „radikalna levica poput Čavezove, ne može da se poredi sa umerenom levicom poput Lule da Silve. Svaka zemlja ima drugačiju političku i društvenu realnost.“

Prema rečima Flavije Frajdenberg, direktorke Centra za političke reforme u Latinskoj Americi, levičarske vlade u regionu nastavljaju da pokazuju nijanse. Pri tom se mora praviti razlika između socijalne, ekonomske i ideološke levice.

„U prvom redu moramo da razlikujemo demokratske i nedemokratske političke sisteme”, naglašava Argentinka u intervjuu za DW. Ona dodaje da Venecuela, Nikaragva i Kuba, gde vladaju levičari, ne mogu da budu uvrštene u grupu demokratskih zemalja.

Prema mišljenju Flavije Frajdenberg, realnost u Čileu je znatno drugačija, jer predsednik Borić predvodi umereniju levicu koja poštuje ljudska prava i slobode. U tu grupu levog centra, Frajdenbergova „još uvek ubraja“ i argentinskog predsednika Fernandeza i njegovog meksičkog kolegu Lopeza Obradora, iako u njihovim odnosima sa važnim nezavisnim telima i medijima poslednjih godina ima sve više tenzija.

Stigmatizacija, uobičajena praksa

Politikolog Besten objašnjava da ga nije iznenadila aktuelna kampanja stigmatizacije i ponižavanja u kolumbijskom izbornom procesu. Optužbe da bi Petro južnoameričku zemlju pretvorio u „drugu Venecuelu“ nisu ništa novo.

„Tu strategiju izjednačavanja levičarskih političara sa Madurom i terorizmom, nedavno smo primetili u Čileu i Peruu. Ali to nije uspelo i samo je išlo na ruku dotičnim kandidatima.„Ne mislim da Petro ugrožava demokratiju u Kolumbiji“, kaže Besten. Kao gradonačelnik kolumbijske metropole Bogote i senator, Gustavo Petro bio je deo institucionalne strukture.

Flavija Frajdenberg smatra da je Petrov veliki izazov da pokaže gde će se u levom spektru pozicionirati. Za nju ne predstavlja problem to što je Petro bivši gerilac:

„Veliki uspeh demokratizacije naših zemalja je u tome što delovi Levice, koji su se nekada opredelili za oružani put, u međuvremenu preko demokratskih izbora učestvuju u političkom nadmetanju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.