Lepen maršira ka Jelisejskoj palati?

Ankete su dobro znamenje za Nacionalno okupljanje (bivši Nacionalni front) koji predvodi Marin Lepen. Prema istraživanju Ifopa, par dana pred regionalne izbore ta desničarska stranka je najomiljenija među pet miliona birača u provinciji Alpi-Azurna obala. Kako sada izgleda, posle drugog kruga izbora (27. juna) će Nacionalno okupljanje imati dovoljnu podršku da uzme funkciju regionalnog predsednika.

Na tamošnjim izborima pre šest godina je Marion Marešal – sestričina Marin Lepen – tesno izgubila u drugom krugu jer su se sve ostale partije ujedinile protiv nje. Međutim danas čak i taj takozvani „Republikanski blok“ teško da može sprečiti pobedu desničara.

U Francuskoj bi bila novina da Nacionalno okupljanje osvoji regionalnu vlast. Do sada su uspevali da tu i tamo osvoje pokoju opštinu, ali nikada jedan od trinaest francuskih regiona.

Danas je pak jugozapad zemlje gde se nalazi luksuzna Azurna obala postao nešto poput bastiona ove stranke. I nije jedini. Nacionalno okupljanje dobre šanse ima i u ukupno pet ili šest regiona, pogotovu na severu zemlje.

Nije čudo što Marin Lepen želi da iskoristi regionalne izbore kao odskočnu dasku za one najvažnije – predsedničke izbore iduće godine.

Više ne priča o napuštanju EU

Na prošlim izborima za šefa države 2017. godine, aktuelni predsednik Emanuel Makron u drugom krugu je porazio Lepen. I sada sve govori da će se ovo dvoje naći u drugom krugu, s tim što Lepen ima veće šanse nego prošli put.

Taktika Nacionalnog okupljanja je da se probije u nove slojeve birača. Partija je odavno prvi izbor radnika, a sada peca glasove u građansko-konzervativnom taboru. Marin Lepen dugo radi na tome. Ne samo da je pre par godina promenila ime stranke koju je osnovao njen otac Žan-Mari Lepen, već je i smekšala program. Tako danas stranka više ne traži napuštanje evrozone i Evropske unije.

Omiljena tema i pred ove regionalne izbore je unutrašnja bezbednost. Doduše, regioni imaju nadležnosti u pitanjima školstva, prostornog planiranja i saobraćaja, ali slabo kada se radi o policiji. Pa ipak, to ne sprečava Nacionalno okupljanje i druge stranke da se bave temom pred izbore.

Recimo, Loran Vaki, bivši šef Republikanaca, želi da postane predsednik jednog od regiona tako što propagira „štit od nadzornih kamera“, kao i ukidanje socijalnih davanja za roditelje maloletnih delinkvenata. Vaki traži „agente za bezbednost“ u školama, što u sličnoj formi već postoji u Parizu.

Samouništenje tradicionalnih stranaka

Posmatrači računaju da će izlaznost na regionalne izbore biti niska, ali da su oni ipak svojevrsno testiranje raspoloženja birača pred predsedničke izbore. Do njih doduše ima još deset meseci pa nisu isključena ni iznenađenja, to jest da neki treći kandidat omete predviđeni duel Makrona i Lepen. Taj treći bi pre svega mogao biti neko ko dobro prođe na regionalnim izborima.

Danas je partijski spektar Francuske potpuno poremećen. Četiri godine nakon što ga je, kao nezavisni kandidat, promešao Emanuel Makron, etablirane stranke ostale su samo senka nekadašnje veličine. Ima i preletača, recimo evropski poslanik Tjeri Marijani koji je bio ministar u kabinetu predsednika Nikole Sarkozija, a pre dve godine se pridružio Lepen i sada je njen kandidat na Azurnoj obali.

To je nevolja za aktuelnog predsednika regiona Renoa Muzelijea koji je ostao veran Republikancima. Jer, čak ni u sopstvenoj stranci nema apsolutnu podršku. Pre nekoliko sedmica je sklopio predizbornu koaliciju sa strankom predsednika Makrona, nakon čega su brojni uticajni konzervativci napustili stranku. Marin Lepen je to sigurno obradovalo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu