Šta se radi sa gostima koji ismevaju svoje domaćine i prete im? Donald Tramp smatra da je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije „sjajan“, a samu EU smatra samo za „vozilo“ kojim upravljaju nemački interesi. Redžep Tajip Erdogan Evropu zove „kontinentom koji truli“, i smatra da EU „nema drugog izbora nego da nastavi pristupne pregovore sa Turskom“. EU već mesecima mora da sluša takve i slične izjave Trampa i Erdogana. I pored toga, predsednici Saveta EU Donald Tusk i Komisije Žan Klod Junker primili su tu dvojicu šefova država jednog za drugim. Lepo – nije bilo. Samosavladavanje, usiljeni osmesi, napetost, sve im se videlo na licima: gostoljubivost u interesu države.
Je li to bilo ispravno? Da li je trebalo da Tusk i Junker prime ovako teške goste, i ako jeste, da li je trebalo da im kažu šta misle o njima? Naposletku, EU nije bilo ko, već ekonomski najmoćniji blok u svetu.
Ranije se zbog toga ratovalo
U 19. veku se zbog onakvih ispada ratovalo. Srećom, ne živimo više u 19. veku, a EU, srećom, pitanje časti ne uzima tako ozbiljno kao neki drugi. Prekid razgovora i ćutanje nisu alternativa. Suviše toga je u igri.
Zabrinjava to što Donald Tramp i Redžep Tajip Erdogan reprezentuju dve države koje su zapravo najtešnje povezane sa EU. Turska nije slučajno kandidat za pristup EU, iako pregovori nekima izgledaju apsurdno. Nije to tako davno bilo kada put Turske u EU uopšte nije izgledao tako neverovatan. A političke, ekonomske i društvene veze sa SAD su toliko tesne da predstavljaju nešto što se samo po sebi razume. No, sada je sve to dovedeno u pitanje. Ne mora se biti pristalica članstva Turske u EU kao ni Ugovora o slobodnoj trgovini sa SAD, ali tesna saradnja sa tim partnerima je u interesu svih.
Sprečiti postzapadno uređenje
Tuske je posle svojih razgovora sa Trampom – i u njegovom odsustvu – rekao novinarima da postoje velike razlike u mišljenjima o raznim pitanjima, ali je pokušao da svoje planove podigne na viši nivo. Rekao je da je u ovom trenutku najvažniji zadatak „učvršćenje čitavog slobodnog sveta“, da bi se „sprečio postzapadni svetski poredak“. A da li Erdogan svoju zemlji i pored članstva u NATO i pregovora sa EU vidi kao deo slobodnog sveta, drugo je pitanje. Tramp svakako vidi tako SAD.
Tusk je u pravu. Ako se dosadašnji saveznici raziđu, prepustiće prostor drugima, na primer, Kini i Rusiji. A to ne može biti u interesu ni Evropljana ni Amerikanaca ni Turaka. Kada predstavnici EU insistiraju na tom ubeđenju, pa i u kontaktu sa tako teškim gostima kao što su Tramp i Erdogan, onda to vredi truda, iako je njegova cena ponekad – ledena atmosfera.