Latinska Amerika podeljena oko rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini iznenadio je čitavu Latinsku Ameriku. Zvanične reakcije su različite: osude stižu iz Kolumbije, Čilea i Gvatemale, a izrazi solidarnosti iz Nikaragve, Kube i Venecuele. Peru, Ekvador, Honduras i Meksiko, koji trenutno predsedava Savetom bezbednosti, traže prekid vatre i pozivaju na dijalog.

Organizacija američkih država (OAD) objavila je zajedničku deklaraciju, ali mnoge zemlje, poput Urugvaja, Jamajke, Argentine ili Brazila, nisu je potpisali.

Najbizarnija slika stiže iz Brazila, gde se šef države Bolsonaro najpre proglasio „neutralnim“, a onda ga je demantovao potpredsednik, general Hamilton Murao. On je osudio rusku invaziju na Ukrajinu i pozvao na vojnu podršku toj zemlji. U međuvremenu je brazilski ambasador u UN kazao da je Rusija „prešla crvenu liniju“.

Samo nekoliko dana pre ruske invazije na Ukrajinu, brazilski predsednik Bolsonaro otputovao je Moskvu, pokazavši solidarnost sa Putinom. Predsednik Argentine Alberto Fernandez ponudio je da njegova zemlja bude ulazna kapija za ruske investicije u Latinskoj Americi.

Do srede se donekle razjasnio diplomatski haos: kada je Generalna skupština UN glasala o rezoluciji kojom se Rusija poziva da prekine nasilje protiv Ukrajine i da se uzdrži od sličnih pretnji bilo kojoj državi članici UN, većina latinoameričkih zemalja je glasala „za“.

Uzdržani su bili samo Bolivija, Kuba, El Salvador i Nikaragva. Venecuela je kritikovala nacrt rezolucije, ali nije imalo pravo glasa, zbog neispunjenih obaveza prema UN.

Stara sećanja se bude

Vlade latinoameričkih zemalja su verovatno vodile računa i o raspoloženju javnog mnjenja. Slike bombardovanih zgrada i civila koji beže, koje danima trepere na televizijskim ekranima, takođe su doprinele solidarnosti sa žrtvama.

Još uvek nema istraživanja javnog mnjenja, ali invazije bude loša sećanja: vlade SAD podržavale su državne udare u Latinskoj Americi, uvodile ekonomske sankcije i rušile sa vlasti nepoželjne predsednike.

Sovjetski Savez je podržavao revolucije tokom Hladnog rata i čak stacionirao rakete u jednoj latinoameričkoj zemlji – izazvavši time najveću pretnju svetskom miru nakon Drugog svetskog rata: Kubansku raketnu krizu 1962. godine.

Meksički ambasador u UN Huan Ramon de la Fuente to je ovako sažeo: „Meksiko je četiri puta napadnut u svojoj istoriji i dobro zna šta to znači.“

Za većinu ljudi u Latinskoj Americi, Rusije je daleka, strana zemlja. Fascinacija Putinom ograničena je na malu grupu levičarskih intelektualaca, veoma aktivnih na društvenim mrežama.

Zavisnost od Rusije

Strateški je partnerstvo svakako važno za Nikaragvu, Kubu i Venecuelu, kojima Rusija pomaže da zaobiđu američke i evropske sankcije. Nikaragva i Kuba nemaju značajnu ulogu na međunarodnoj sceni.

Ali, Venecuela je zemlja sa najvećim rezervama nafte u svetu, kojoj Putin prodaje oružje i avione, ruske kompanije proizvode naftu i gas u toj zemlji. Venecuela skoro u potpunosti zavisi od uvoza pšenice iz Rusije.

Politički gledano, predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru ne odgovora ruska invazija na Ukrajinu. On trenutno pokušava ekonomski da stabilizuje zemlju i poboljša imidž u regionu.

I kada je o sankcijama reč, stavovi latinoameričkih zemalja se razlikuju. Kolumbija – zemlja partner NATO – ih podržava, Meksiko i Brazil su protiv. I poljoprivreda Brazila i Meksika zavise od isporuke ruskih đubriva. Brazil uvozi 59 odsto đubriva iz Rusije.

„Pitanje đubriva za Latinsku Ameriku je jednako važno kao i energetika za Evropu“, kaže jedan stručnjak. Brazil uvozi iz Rusije i Belorusije uvozi veći deo kalijuma za plantaže soje i kukuruza. Meksiku je on potreban pre svega za kukuruz, koji je osnovna sirovina za tortilje.

Zbog pandemije, Kina je velikim delom otpala kao dobavljač. Sankcije Rusiji i Belorusiji mogle bi da uzrokuju dramatični rast cena hrane u najvećim privredama Latinske Amerike.

Sporne sankcije

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador protivnik je politike sankcija i više puta je kritikovao embargo SAD protiv Kube. Međutim, Meksiko je pod velikim pritiskom svog trgovinskog partnera SAD, sa kojim obavlja skoro 90 odsto spoljnotrgovinske razmene.

Za još jednu zemlju u regionu sankcije su Damoklov mač: El Salvador. Ta zemlja je 2021. godine bitkoin proglasila za zvaničnu valutu i državna dugovanja žele da prebaci na tu valutu.

Džejms Bosvort, urednik „Izveštaja o riziku Latinske Amerike“ (Latin America Risk Report) upozorava: „Oni koji u finansijskom sektoru nastave da rade sa ruskim novcem, mogu biti podvrgnuti sankcijama.“ Opasnost da Rusija premesti novac na te obveznice je veoma realna.

Za Putina bi reakcije iz Latinske Amerike mogle da budu otrežnjujuće. Kremlj je poslednjih godina pojačao prisustvo u regionu. To je uključivalo isporuke oružja Venecueli, otvaranje dopisništva ruske agencije Sputnjik i informativnog kanala RT, isporuke vakcina tokom pandemije, milionske kredite Kubi i vojne vežbe sa Venecuelom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.