Kurdsko pitanje: 10 pitanja, 10 odgovora
20. oktobar 2017.Zašto su Kurdi toliko podeljeni?
Kurdi sami sebe opisuju kao „najveći narod bez zemlje“. Ukupno između 25 i 30 miliona Kurda živi između Turske i Irana. Kurdi nikada nisu imali sopstvenu državu. Nakon raspada Osmanskog carstva dobili su međutim lokalnu autonomiju, ali ona je već nekoliko godina kasnije ponovo ukinuta. I iako san brojnih Kurda o državi pod imenom „Kurdistan“ živi i dalje, Kurdi ipak nisu sasvim jedinstveni. Postoje tri kurdska jezika i različite regionalne pripadnosti. Ustanak Kurda za više nezavisnosti počeo je početkom 19. veka. Trenutno pažnju na sebe skreću pre svega Kurdi koji žive u Iraku. Tamo su danas međusobno suprotstavljene iračka vojska i trupe kurdskog autonomnog regiona.
Kakvo je stanje u kurdskom severnom Iraku?
Još pre tri nedelje oglasile su se automobilske trube na ulicama Erbila, glavnog grada autonomnog regiona Kurdistan na severu Iraka. Kurdi su slavili rezultate spornog referenduma na kojem je velikom većinom izglasano odvajanje tog regiona od Iraka. Činilo se da je njihova nezavisnost blizu. Bagdad međutim svim sredstvima želi da spreči otcepljenje Kurda zbog čega je u to područje poslao vojsku. Nakon prvih okršaja, kurdske jedinice Pešmerage, većinom su se povukle bez borbi. U međuvremenu je naftom bogati grad Kirkuk ponovo u rukama iračke vojske. Otvoreno je pitanje kako će Kurdi sada reagovati.
Šta rade vojnici Bundesvera u kurdskom području u Iraku?
Zbog napredovanja tzv. „Islamske države“ iz Sirije u severni Irak, mobilisale su se i kurdske Pešmerage zbog čega se teroristička milicija IS našla u problemu. Nakon što su obelodanjeni svirepi zločini „Islamske države“ nemačka vlada donela je odluku o slanju oružja i vojnih instruktora kako bi se pomoglo Pešmeragama. Otada je njima isporučeno 32.000 ručnih granata i 30 miliona komada municije. Nemački vojnici su u Erbilu obučili više od 14.000 Kurda. Zbog sadašnjih rastućih napetosti između iračkih Kurda i centralne vlade, Budnesver je prekinuo sa tom podrškom. Ipak, nemački vojnici još uvek su prisutni u tom regionu.
Kako nemačka vlada gleda na situaciju?
Nemačka vlada s velikom zabrinutošlu prati konflikt na severu Iraka. „Niko ne bi trebalo da misli da postoji vojno rešenje za napetosti u Iraku koje su se pojavile poslednjih dana“, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel u telefonskom razgovoru koji je vodio u ponedeljak (16.10.) s iračkim premijerom. „Eskalacija slabi sve strane i preti da dugoročno destabilizuje Irak i region“, rekao je Gabrijel. Vojne akcije moraju biti obustavljene, a rešenje bi trebalo tražiti za pregovaračkim stolom, poručio je šef diplomatije nemačke. Vlada u Berlinu prethodno je kritikovala referendum o nezavisnosti.
Koju ulogu igra Iran?
I u Iranu živi do 12 miliona Kurda. Oni su dobro integrisani u iransko društvo, ali već decenijama ukazuju na to da ih Teheran diskriminiše i zahtevaju veća prava kada je reč o jeziku i njihovoj kulturi. Brojni Kurdi žive duž granice sa severom Iraka i mnogi od njih oprezno podržavaju kurdske susede. Iran je doduše Kurde u Iraku podržavao u njihovoj borbi protiv „Islamske države“, ali Teheran se sada povukao. Aktuelni konflikt na severu Iraka šiitsku iransku vladu čini nervoznom. Vlada u Teheranu strahuje od širenja konflikta i zbog toga usko surađuje s takođe šiitskom vladom u Iraku.
U kakvom je stanju ekonomija u kurdskim područjima?
Regioni na istoku Turske koje naseljavaju Kurdi, važe za ekonomski slabe i trpe posledice konflikta s vladom u Ankari. I u Iranu su područja naseljena Kurdima ekonomski manje razvijena od ostatka zemlje – ljudi tamo pre svega se bave poljoprivredom. S druge strane, na kurdskim područjima na severu Iraka postoje velike zalihe nafte i gasa. Prema navodima eksperata, tamo se svakodnevno crpi skoro 650.000 barela nafte. Ipak, procenjuje se da to nije dovoljno kao ekonomska osnova za nezavisnost. Tako bivši direktor CIA Dejvid Petreus polazi od toga da bi Kurdi u Iraku morali da crpe milion barela nafte dnevno kako bi mogli da opstanu kao nezavisna država.
Gde još kurdsko pitanje igra ulogu?
Osim u severnom Iraku, situacija je i dalje napeta i u Turskoj. Na jugoistoku te zemlje živi oko jedanaest miliona Kurda, i oni žele više autonomnih prava. Radikalne grupe čak zahtevaju odvajanje kurdskih područja. Stanje se od kraja sedamdesetih godina i osnivanja Radničke partije Kurdistana (PKK) dramatično pogoršalo. I u Turskoj, i u SAD, i u Evropskoj uniji, PKK se vodi kao teroristička organizacija. U kurdskom konfliktu u Turskoj već je ubijeno više od 40.000 ljudi, a procenjuje se da su više od polovine njih bili članovi PKK. Turska vlada koju formira Erdoganova stranka AKP od 2002. godine sprovodi tzv. „Proces otvaranja“. Od jula 2015. godine nasilje je međutim eskaliralo. Tako su vladine snage u više navrata vojno intervenisale u kurdskim područjima.
Šta Turska zahteva od Kurda?
Ankara strahuje da bi Kurdi mogli da se otcepe od Turske. Šef PKK Abdulah Odžalan je doduše poslednjih 18 godina u zatvoru, ali borbe između turskih snaga bezbednosti i PKK i dalje traju. Turska od PKK zahteva da položi oružje. I prokurdska stranka HDP je pod pritiskom. Oba predsednika HDP trenutno su u zatvoru – optuženi su da su sprovodili terorističku propagandu i podržavali terorizam. Slično je i sa brojnim drugim političarima te stranke. Na referendum o nezavisnosti na severu Iraka u Ankari se gleda kao na opasnost po državnu bezbednost.
Čime PKK opravdava svoje napade?
PKK terorističke napade najčešće opravdava ocenama da je kurdski narod potlačen. Iz ugla PKK, operacije turske vojske u kurdskim područjima su neumerene i ciljaju na to da asimiliraju kurdski narod. Najpre je PKK zahtevala vlastitu kurdsku državu na jugoistoku Turske, ali je s vremenom odustala od tog cilja i danas traži „demokratsku autonomiju“ unutar granica Turske. Ali radikalne grupe unutar PKK i dalje su za nezavisnost.
Postoji li rešenje za pitanje Kurda?
Jedva, u najmanju ruku ne brzo. Pitanje Kurda može verovatno da bude rešeno samo pojedinačno u svakoj od zemalja. A situacija trenutno nije nimalo laka. U Turskoj i Iraku nepoverenje je veoma veliko. Referendum o nezavisnosti na severu Iraka pokazao je sledeće: unutar postojećeg državnog uređenja, mnogi Kurdi ne vide svoju budućnost. Na drugoj strani, odnos vlada u obe zemlje pokazuje da postoji malo volje za ustupke Kurdima.