Kurdi na vetrometini
23. decembar 2018.
Od odluke predsednika SAD Donalda Trampa o povlačenju američkih snaga iz Sirije smenjen je i njegov ministar odbrane Džems Matis za kojim u Berlinu već žale – uglavnom se smatra da je Matis značio pouzdanost SAD u okviru NATO dočim je Tramp sušta suprotnost.
Žestoko se debatuje i o njegovom proklamovanom razlogu povlačenja iz Sirije. On naime kaže da je Islamska država poražena.
Kada je reč o spoljnoj politici SAD, situacija sada postaje krajnje neizvesna, ocenjuje Tomas Jeger, stručnjak za SAD sa univerziteta u Kelnu. „Jedini cilj koji Tramp konstantno sledi je ekonomski uspeh SAD i tom cilju podređuje i spoljnopolitičke odluke. On je opsednut time da njegova zemlja previše novca daje, a da premalo dobija. Povlačenje vojske iz Sirije on je obrazložio time da je Islamska država poražena i da SAD ne žele da izdvajaju više novca“, kaže Jeger za DW.
Uskoro napad na Kurde?
Gido Štajnberg, ugledni stručnjak za Bliski istok iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu, međutim smatra da IS ni u kom slučaju još nije poražena. „IS više nema teritoriju u Iraku i Siriji, ali je i dalje prisutna kao organizacija koja deluje iz podzemlja. Koalicija koju predvode SAD poslednjih meseci je govorila o 4.000 do 6.000 ljudi sa kojima IS raspolaže u Iraku i Siriji“, podseća Štajnberg u razgovoru za DW.
Glavna posledica, smatra Štajnberg, je to da režim sirijskog vlastodršca Bašara al Asada povlačenje američkih trupa vidi kao svoj veliki uspeh. On podseća da su Asad i njegovi sledbenici prošlih godina kao cilj uvek isticali kontrolu nad čitavom Sirijom, ali da su ih upravo Amerikanci sprečavali da zauzmu kurdske oblasti na severu i istoku zemlje. „Ukoliko SAD tamo više nisu prisutne, režim ima šansu da narednih godina ponovo uspostavi kontrolu nad čitavom državnom teritorijom“, ocenjuje Štajnberg.
Pored Asadovog režima, nova situacija na ruku ide i Turskoj, dodaje Štajnberg. „Predsednik Erdogan je proteklih meseci uvek iznova najavljivao da će napasti autonomnu tursku oblast istočno od Eufrata. Turska s pravom veruje da je kurdska stranka PYD koja je tamo na vlasti, sastavni deo turske Radničke partije Kurdistana“, kaže Štajnberg. „Zato je moguće u naredno vreme očekivati turski napad na sirijski Kurdistan.“
U međuvremenu turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je najavio da će sa ofanzivom sačekati dok SAD ne povuku svojih 2.000 vojnika iz Sirije. Erdogan je najavio da će to vreme iskoristiti kako bi tačno isplanirao napad Turske na kurdske pobunjenike i preostale jedinice Islamske države na severu Sirije.
Važniji odnosi sa Turskom
Stručnjak za Bliski istok Gido Štajnberg smatra da povlačenjem Amerikanci u veliku opasnost dovode važnog saveznika u borbi protiv džihadista – Kurde, kao i da će borba protiv Islamske države narednih godina postati znatno teža. Ipak, kaže da Trampova odluka ne bi trebalo da čudi: „Amerikanci su uvek govorili da im je odnos sa Turskom važniji od odnosa sa sirijskim Kurdima. Sada to i pokazuju. To nije lepo, jer su se Kurdi u Siriji borili protiv Islamske države, ali takva je međunarodna politika.“
Štajnberg međutim kaže da je nejasno kako će Asadov režim reagovati ukoliko turske snage umarširaju istočno od Eufrata. On ocenjuje i da bi Iran mogao da pomogne Asadu da ponovo uspostavi kontrolu na istoku zemlje, te da pored Asadovog režima i Turske, odluka o povlačenju SAD ide na ruku i Iranu, čiji je „deklarisani cilj proterivanje imperijalizma SAD iz regiona“.
Tomas Jeger, stručnjak za SAD sa univerziteta u Kelnu, smatra i da je vest o povlačenju američkog ministra odbrane Džemsa Matisa, najgora moguća vest za NATO uoči Božica. On podseća da je Matis oštro kritikovao odluku o povlačenju SAD iz Sirije i dodaje: „Tramp ne shvata ni značaj alijanse, ni vodeću ulogu SAD i sada nema nikog ko bi kormilo spoljne politike okrenuo u drugom smeru.“