Kurc: Ne treba pretiti Rusiji oružjem

Dojčlandfunk: Gospodine Kurc, u čemu je razlika između sporazuma Minsk 1 i Minsk 2?

Sebastijan Kurc: S jedne strane, Minsk 2 je još konkretniji i u brojnim područjima znatno detaljniji. A s druge strane, mora se jednostavno reći da je to novi pokušaj, to znači od prvog sporazuma je prošlo vremena, od onda je situacija postala dramatičnija, ljudi su gubili živote, patnje na istoku Ukrajine su postale još veće. I ukoliko verujemo da postoji nešto poput sposobnosti učenja ili razumevanja, onda bih rekao da je Minsk 2 zbog toga nova šansa jer je on dodatni pokušaj, dodatna mogućnost za poboljšanje situacije.

I hoće li onda nakon Minska 2 i nekoliko stotina mrtvih uslediti Minsk 3?

Nadam se da ne! Na kraju će postojati samo još političko, a ne vojno rešenje za ovaj konflikt. Verujem da o tome, hvala Bogu, postoji saglasnost. I u tom pogledu je rešenje za pregovaračkim stolom jedina šansa za ovu krizu. Veoma se nadam da dogovor, koji je sada postignut u Minsku, može biti baza za pozitivan razvoj situacije. Baza za primirje, za pregovore o efektima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za potencijalnu zonu slobodne trgovine i mnogo više. Ali naravno da ništa nije sigurno. Verujem da ovaj sporazum budi nadu, ali nemamo razloga za euforiju.

Ovo što ste upravo opisali pretpostavlja promenu kursa u Moskvi. Vidite li tu promenu?

Verujem da je prerano za procenu. Najpre je veoma pozitivno što je uopšte došlo do razgovora. Mislim da svi možemo biti zahvalni kancelarki Merkel i predsedniku Olandu jer im je pošlo za rukom da dovedu predsednika Putina za pregovarački sto. Možemo biti srećni što su postigli dogovor. Ali nažalost u prošlosti smo morali da naučimo da je potpis po sebi još uvek premalo, a da su pravi izazovi sprovođenje primirja i drugih dogovora. U tom smislu verujem da postoji razlog za nadu. Mi smo definitivno ponovo na pozitivnoj tački u odnosu na prethodne faze konflikta, ali odlučujuće će biti to da li će primirje stupiti na snagu, da li će patnje na istoku Ukrajine postati manje, da li će biti povučeno teško oružje. I prema tome ćemo moći da zaključimo da li zaista postoji razlog za nadu ili smo se prevarili.

Gospodine Kurc, Angela Merkel je u četvrtak izjavila sledeće: „Ukoliko sve bude proticalo dobro s radošću ćemo pratiti ovaj proces, a ako postoje poteškoće, ne isključujemo mogućnost dodatnih sankcija.“ Ukoliko se separatisti ne budu pridržavali ovog dogovora, bude li rat nastavljen - treba li onda Rusija da bude isključena iz međunarodnog platnog prometa Swift?

Verujem da o svemu tome sada još uvek uopšte ne treba da razgovaramo.

Možda baš o tome treba da razgovaramo.

Ne može biti naš cilj da imamo negativan razvoj situacije. Verujem da je Angela Merkel ovde rekla da bi Evropska unija bila odlučna ukoliko bi to bilo neophodno, ali molim Vas, mi svi trpimo toliko zbog tog konflikta, imamo više od 5.000 mrtvih na istoku Ukrajine, imamo oko 60 ubijene dece, više od milion ljudi koji su izbeglice.

Tačno. Nije li neophodno da se upravo zbog toga konkretno zapreti?

Mi se ovde držimo za slamku i trebalo bi da uložimo sve napore u pravcu da ta slamka doprinese pozitivnom razvoju događaja.

Ali ne bi li konkretne pretnje bile više od pomoći?

Ionako postoje pretnje Evropske unije da će u slučaju dodatnog pogoršanja stanja uslediti dodatne sankcije. To je sasvim jasno i to je od početka bila politika EU. Šefovi država i vlada su na početku krize utvrdili trostepeni plan. Treći stepen su ekonomske sankcije. Tu smo u međuvremenu stigli. Sasvim je jasno da bez poboljšanja situacije neće biti ni ukidanja sankcija. Takođe je jasno da bi u slučaju pogoršanja situacije, ukoliko Putin pokuša da probije koridor do Krima, da to ne bi moglo proći bez reakcije EU. Utoliko je ovde sve ionako otvoreno. Ali ja uprkos svemu verujem da postoji tračak nade koji treba da pokušamo da iskoristimo.

Vi poznajete termin dominacija eskalacije. Tako se naziva sposobnost da se određuje vreme i intenzitet vojnog zaoštravanja konflikta. I tu dominaciju eskalacije u ovom konfliktu još jednom određuje Rusija. Kako možemo ograditi agresivnu silu koja se više ne brine za važeći mirni poredak u Evropi?

Pre svega i pored neophodnosti da se reaguje sankcijama, pregovorima i dodatnim razgovorima, mora biti sasvim jasno da ovde postoji samo rešenje za pregovaračkim stolom. U tom pogledu smatram da sva koketiranja sa pristupom NATO, zahtevi za isporukom oružja, svi ti koraci i diskusije bi zapravo samo mogli dovesti do dodatne eskalacije. Moramo biti svesni da Rusija kao nuklearna sila ne bi bila impresionirana – bez obzira koliko bi oružja bilo isporučeno Ukrajini. Utoliko mi nemamo alternativu iako to ponekad zvuči dramatično i iako time često ne stičemo prijatelje. Ali mi nemamo drugu alternativu nego da stalno tražimo mirno rešenje za pregovaračkim stolom. U ovom trenutku smo opet jednim delom bliže tome, nego što je to bio slučaj pre sedam dana i to je dobro.

Prvi put nakon dugo vremena SAD nisu za pregovaračkim stolom kada je reč o jednoj tako teškoj međunarodnoj krizi. Je li to iz Vašeg ugla rizik ili šansa?

Verujem da nema rizika, već mi kao EU živimo na ovom kontinentu zajedno sa Rusijom. Geografska situacija donosi sa sobom i to da smo mi ovom krizom znatno jače pogođeni nego brojne druge zemlje na svetu i u tom smislu smatram potpuno prikladnim da EU, odnosno njene jake članice, igraju značajnu ulogu. Smatram ispravnim da OEBS mora da bude prisutan, kao organizacija koja igra odlučujuću ulogu kada je reč o mirnom suživotu u Evropi. Utoliko verujem da je ovde sasvim legitimno što se direktno ne pregovara sa SAD. Takođe ne znam da li bi to i doprinelo da se približimo rešenju.