„Kupljeni“ poslanici – koliko će to koštati Demohrišćane?
12. mart 2021.
Dešava se da poslanik čuje za probleme nekog preduzetnika u svom izbornom okrugu. Da onda možda okrene broj nekoga u nekom ministarstvu, možda napiše besni mejl, možda apeluje i na ministra da se problem reši. Sve u interesu ekonomije i radnih mesta, razume se.
Ali, ako poslanik za to „posredovanje" uzima pare – recimo u vidu masnog „savetničkog“ honorara, možda uplaćene preko poreske oaze – onda je to korupcija. A ako se sazna, onda je skandal.
To se sada desilo Georgu Nislajnu iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Nikolasu Lebelu iz sestrinske Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Oni su bili dovoljno gramzivi da zarađuju na nabavci maski tokom pandemije i dovoljno neoprezni da ih u tome uhvate.
-pročitajte još: Maske, novac i nedostatak morala
Zato prethodnih dana Demohrišćani grozničavo češljaju svoje redove ispitujući da li se možda još koji poslanik upuštao u „posliće“ tokom pandemije. Logika je jasna – ako ima još takvih, bolje da se sve odmah istera na čistac, nego da se saznaje na kašičicu sve do parlamentarnih izbora u septembru.
Honorar od 660.000 evra
Afera se odmotala pre dve sedmice posle racija na trinaest lokacija, uključujući i poresku oazu Lihtenštajn. Tako je Državno tužilaštvo u Minhenu došlo do „osnovane sumnje" da je poslanik CSU Georg Nislajn zapravo korumpiran.
Nislajn je prošle godine kao „savetnik" uzeo 660.000 evra kako bi jednoj nemačkoj firmi obezbedio prodaju maski tešku 14 miliona evra. Među kupcima su bili savezna ministarstva zdravlja i unutrašnjih poslova, kao i neka pokrajinska ministarstva. Sumnja se da je Nislajn iskoristio uticaj da bi navukao posao baš toj firmi.
Istraga još nije utvrdila da li su ministarstva – koje odreda vode takođe nemački konzervativci – nabavila maske baš pod Nislajnovim uticajem, ili se bavarskom političaru samo poklopilo da uzme novac.
Poslanik CDU Nikolas Lebel je pak prihodovao 250.000 evra na dilovanju maski. No njegov slučaj je nešto drukčiji, jer je posredovao u poslovima tri privatne firme.
Najpre su Nislajn i Lebel napustili poslaničku grupu i stranke CSU i CDU, sestrinske partije koje su uvek u koaliciji. Lebel je potom vratio i poslanički mandat, dok Nislajn namerava da do kraja mandata sedi u parlamentu.
Pojedinačnih slučajeva je baš mnogo
Za opoziciju, ali i za Socijaldemokrate (SPD), koji su mlađi partner u vladajućoj koaliciji, ova afera je dar sa neba. „Nijedna stranka nije imuna na pojedine slučajeve političkih prestupa. Ali u slučaju Unije (CDU i CSU) mnogo toga ukazuje da je u pitanju strukturni i sistemski problem“, rekao je Robert Habek, šef nemačkih Zelenih.
U stranci Angele Merkel odlično znaju koliko afera može da ih košta. Svi bitniji političari ogradili su se od „pandemijskih biznismena“, navodeći da je nedopustivo da se poslanici bogate na najvećoj krizi od Drugog svetskog rata.
Ali, da nevolja bude veća, nedavno su isplivali slični slučajevi „kupovine“ poslanika Demohrišćana. Mlada nada CDU Filip Amtor uzeo je akcije jedne američke start-ap firme kako bi se zauzeo za njihovu stvar u Berlinu. Amtor se izvinio i politički preživeo.
Dvoje poslanika uzimalo je pare od Azerbejdžana kako bi proguralo interese te diktature u Savetu Evrope. I oni su pod istragom zbog moguće korupcije.
Saznalo se i da je u oktobru, baš na dan kad je upozorio da su privatne sedeljke i žurke najveći problem u pandemiji, ministar zdravlja Jens Špan (CDU) otišao na večernju sedeljku u Lajpcig. Ta je sedeljka sa desetak ljudi bila unosna – gosti su zamoljeni da daju priloge za Španovu kampanju za izbore za Bundestag, ali da uplate po 9.999 evra. Zašto baš ta suma? Zato što donacije od deset hiljada evra ili više moraju javno da se objave.
„U strankama Unije treba da prekinu da govore o pojedinačnim slučajevima i da ozbiljno objasne zašto su upravo njihovi redovi tako podložni sumnjivim poslovima i moralno nedopustivom ponašanju“, rečeno je u jednom komentaru radija Dojčlandfunk, delu javnog servisa Nemačke.
Dobra plata, a zaradi se i sa strane
U svim strankama u Bundestagu nađe se pokoji multimilioner. Neki od njih zarađuju stotine hiljada evra godišnje kao savetnici ili govornici na priredbama koje organizuje krupni kapital. Opravdano je pretpostaviti da te unosne tezge ne dobijaju jer su pametni i načitani, nego zato što imaju politički uticaj. No, kako god da se računa, upravo Demohrišćani drže ubedljivo prvo mesto po prosečnoj „dodatnoj zaradi“ poslanika.
U Nemačkoj je naime poslanicima dozvoljeno da se bave i drugim poslom, sve dok za njega ne koriste svoj politički uticaj. I to iako ni poslanička plata nije za bacanje: 10.083 evra i 47 centi mesečno. I još preko četiri hiljade evra paušalno, za troškove. I pokriveni troškovi puta. I dodatak za penziju. I preko dvadeset hiljada evra za plate asistenata.
Uzgred, pre nekoliko godina su upravo zbog tih plata asistenata bili na udaru poslanici bavarske CSU. Ispostavilo se da su mnogi kao sekretarice i asistente „zapošaljavali“ supruge, rođake i kumove.
Bode oči to što se upravo Demohrišćani godinama opiru uvođenju Registara lobista gde bi se beležili sastanci funkcionera i poslanika sa zastupnicima raznih interesa.
Sada će taj registar konačno biti usvojen, ali su Demohrišćani isposlovali da u njemu ne bude takozvani „izvršni otisak“ koji su zahtevale Socijaldemokrate. „Otisak“ bi predviđao da Vlada uz predlog nekog zakona parlamentu prosledi i listu svih lobista i organizacija koji su učestvovali u izradi zakona ili uticali na njega.
Potres u izbornoj godini
Tajming za načelne sumnje u poštenje poslanika CDU i CSU nije mogao biti rđaviji za ove partije. Posle izbora u septembru kancelarka Angela Merkel će u političku penziju, nakon puna četiri mandata na čelu Vlade.
Već to godinama unosi nervozu među Demohrišćane, gde se nedavno borba za čelo partije raspetljala pobedom Armina Lašeta, pokrajinskog premijera Severne Rajne-Vestfalije. Lašet sada vodi najveću nemačku stranku, ophrvanu podelama i novom aferom.
To ostavlja traga u javnom mnjenju. Dok su ankete u februaru videle Demohrišćane na 35-37 odsto podrške, dva ispitivanja javnog mnjenja objavljena poslednjih dana predviđaju im 30 odnosno 33 odsto.
Po četiri-pet procentnih poena Demohrišćani su pali i u dve pokrajine u kojima se ove nedelje (14.3.) održavaju izbori. Nadali su se da će konačno zauzeti premijerke pozicije u tim pokrajinama, ali sada su ih opet Zeleni prestigli u Baden-Viretmbergu, a Socijaldemokrate u Porajnju-Palatinatu.
Koliko uticaja na ovaj fijasko u najavi ima afera sa trgovinom maskama? To je teško reći, jer već ranije je počelo da opada zadovoljstvo građana politikom vlasti tokom pandemije. Što duže traje lokdaun, to je više nezadovoljnika.
Pre samo šest meseci delovalo je da je pandemijska kriza snažni vetar u leđa za Demohrišćane, da pribranost i oprez kancelarke Merkel i ministra zdravlja Špana doprinose da zemlja relativno dobro prođe kroz pandemiju. Da su izbori bili prošlog septembra, CDU i CSU bi možda dostigle stare visine sa 40 odsto glasova.
Ali izbori su tek za šest meseci. Na strogi lokdaun došao je i traljav početak vakcinacije, a sada i ova afera.
Mislilo se da je jedina nepoznata pred izbore u septembru koga će Demohrišćani odabrati za kancelarskog kandidata, i ko će im biti mlađi partner u Vladi. Sada su opet sve opcije otvorene.