Kunduz 2009. kao Varvarin 1999.

Agbad Muhamed je bio seoski pisar u avganistanskoj provinciji Kunduz. On je bio jedini koji je pešačio do dva kilometra udaljene škole u susednom selu. U popodnevnim satima, taj 12-godišnjak je sedeo ispod drveta, ispred centralne džamije i pisao pisma za ljude iz sela, upućene rođacima u Pakistanu i Iranu.

U noći između 3. i 4. septembra 2009, Muhamed je otišao do korita presahle reke, nedaleko od sela, gde su se nalazile dve cisterne sa gorivom. Možda se nadao da će za svoju porodicu moći da izvuče malo benzina ili je samo bio radoznao i želeo da vidi velike cisterne koji su se zaglavile u sred noći u njegovoj blizini. Dana 4. septembra, nešto pre dva sata ujutro, Muhamed je poginuo, kada je NATO bombardovao cisterne koje su oteli talibani.

Šta se zna, a šta se ne zna?

Napad je naredio nemački pukovnik Georg Klajn. U bombardovanju je ubijeno najmanje 91, najviše 141 čovek – informacije se razlikuju u zavisnosti od toga da li potiču od advokata Karim Popala, koji zastupa žrtve, ili Ministarstva odbrane u Berlinu.

Talibani su u popodnevnim satima 3. septembra, na lažnom kontrolnom punktu, oteli cisterne i ubili jednog vozača. Američki avioni krenuli su u akciju, navodno, tek kada je nemački komandni centar u tom regionu javio da je došlo do „kontakta sa neprijateljem“, mada u to vreme nije bilo NATO trupa u blizini cisterni. Međutim, navodno su tamo bili neke tražene vođe talibana.

Takođe je nejasno da li je nemačka komanda na fotografijama iz vazduha videla da se oko cisterni okupilo mnogo civila. Jedino je izvesno da su američki piloti tačno u 1:49 bacili dve bombe na cisterne, i da je poginulo mnogo civila.

Žrtve tvrde da su civili ubijeni namerno

Više od tri godine nakon tog događaja, u Okružnom sudu u Bonu počinje proces: dva člana porodica žrtava tužili su Saveznu Republiku Nemačku. Advokat Popal traži za svakog od 137 mrtvih odštetu od 20.000 do 75.000 evra, jer je, tvrdi, pukovnik Klajn namerno ubio civile. Optuženi u ime Savezne Republike Nemačke je Ministarstvo odbrane. Pravni zastupnik Ministarstva Mark Cimer želi da postigne da se tužba u potpunosti odbaci. Inače, pukovnika Klajna uskoro najverovatnije očekuje unapređenje jer je prošle godine imenovan za šefa personalnog odeljenja Bundesvera.

Advokat Popal predstavlja ukupno 79 članova porodica, kako tvrdi, 137 poginulih civila. „Većina poginulih su mladi ljudi i deca“, kaže Popal za DW. „Oni su bili radoznali kada su se oko ponoći, pred njihovim vratima našle dve cisterne." Po njegovom mišljenju, pukovnik Klajn je odgovoran za taj događaj u septembru 2009. Krivični postupak protiv pukovnika je obustavljen, ali Popalove kolege su podneli žalbu i žele da se predmet nađe pred Saveznim ustavnim sudom.

„Gospodin Klajn je napravio grešku. On je sam odlučio i video je civile“, tvrdi Popal. „Uprkos tome, zatražio je bombardovanje, iako su piloti prvo odbili da to urade.“ Ako bude bilo potrebno, Popal kaže da je spreman da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava. Ali, on je uveren da to neće biti potrebno. „Pretpostavljam da ćemo pobediti“, rekao je advokat žrtava na procesu u Bonu.

Nemačka je pogrešna adresa, tvrdi odbrana

Advokat Saveznog ministarstva odbrane, Mark Cimer: „Mi smatramo da pukovnik Klajn nije primarno radio u ime Savezne Republike Nemačke, već okviru sistema NATO. Zato su njegovi pretpostavljeni oficiri – bili oficiri NATO“, kaže Cimer za DW. Dakle, po njemu, Savezna vlada Nemačke je od samog početka pogrešna adresa za ovu tužbu.

Drugi jak argument odbrane: Krivični postupak protiv pukovnika Klajna je obustaljen, čime je dokazano da on lično, nije postupio nezakonito. „Imamo dva cilja“, kaže advokat Cimer, „prvi je da tužba bude odbačena, a drugi – bilo bi lepo kada bismo mogli da razjasnimo da se u oružanom sukobu ne primenjuje zakon o odgovornosti državnih službenika.“

Most u Varvarinu

Sudija Hajnc Zoneberger, predsedavajući tim procesom, 2003. je već imao jedan sličan slučaj. U vazdušnom napadu NATO na most u blizini Varvarina, neposredno pred kraj sukoba na Kosovu 1999. godine, poginulo je deset i teško povređeno 17 civila. Pre deset godina, 35 Srba tražilo je odštetu od 5.000 do 100.000 evra. Sudija Zoneberger odbacio je tužbu u Okružnom sudu u Bonu s obrazloženjem da „po međunarodnom pravu, a ni po nemačkom zakonu, nema pravnih osnova po kojima pojedinac može da tuži državu za posledice rata“.

Prvog dana procesa o slučaju u Kunduzu obe strane izložiće svoje stavove, a sudija će razmotriti da li je moguće sudsko poravnanje. Ako to ne bude moguće, utvrdiće se datum za nastavak procesa.

Autori: Arne Lihtenberg / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković