Kultura dobrodošlice bez iluzija

"Smatram veoma vrednim to koliko je snažna kultura dobrodošlice nakon ove dve godine kada je reč o rekordnom useljavanju izbeglica", rekao je Ulrih Kober, ekspert za pitanja migracija u Fondaciji Bertelsman. Činjenica je da još uvek 59 posto ispitanika kaže da su izbeglice ovde dobrodošle. Samo trećina misli da se u ovom trenutku više ne može govoriti o kulturi dobrodošlice.

Kod postavljanja pitanja obmanjuje to što se treba oceniti kako se društvo odnosi prema migrantima umesto da se postavi pitanje o tome kako mi sami gledamo na migrante. Verovatno je zbog toga reč o tako velikom postotku. Ipak ova studija nudi i podatke o ličnom odnosu prema izbeglicama. Ali oni pokazuju sasvim drugačiju sliku: Većina od 54 posto ispitanih smatra naime da je dostignuta granica opterećenja kada je reč o prijemu izbeglica. To je pre dve godine, kada je Bertelsman radio ispitivanje, reklo tek 40 posto ispitanika - ili čak 40 posto zavisno od ugla gledanja jer tada je tek predstojao najveći priliv izbeglica.

Bez iluzija

Kada je reč o posledicama useljavanja ispitanici nisu imali iluzija ni 2015. godine, ni 2017. Danas 79 posto smatra da se socijalna država time suočava sa dodatnim opterećenjima, pre dve godine je taj postotak već iznosio 64 posto. Savezno ministarstvo finansija im daje za pravo: Država je, prema podacima ministarstva, u protekloj godini izdvojila najmanje 20 milijardi evra za prevladavanje izbegličke krize, za tekuću godinu su ponovo planirana ista sredstva (neke procene govore o još većim izdvajanjima.) U zemljama porekla izbeglica i njihovom okruženju se tim novcem moglo postići mnogo više i pri tome sebe poštedeti teškoća oko integracije.

Danas 72 posto ispitanih očekuje konflikte između doseljenika i domaćih što ne čudi nakon dešavanja kao što su napad na božićni vašar u Berlinu ili dešavanja u novogodišnjoj noći u Kelnu, ali to isto je još 2015. godine očekivalo 64 posto ispitanih. I tokom 2015. godine je već 52 posto verovalo da će se doseljavanjem pogoršati nedostatak stambenog prostora u velikim gradovima, sada u to veruje 65 posto. Skepsa oko mogućih konsekvenci ja dakle bila raširene i pre početka seobe naroda u Nemačku i ona je u velikoj meri potvrđena.

Politika Angele Merkel je bila velika greška

Značajno je takođe da većina od 81 posto smatra da bi nakon velikog nemačkog doprinosa sada i druge zemlje EU trebale primiti više izbeglica. To je razumljivo. Ali to se neće dogoditi. Jer takođe je razumljivo da druge zemlje ne žele preuzeti saodgovornost za nemačku pogrešnu kulturu dobrodošlice koju je uvela Angela Merkel.

Ta politika je bila pogrešna jer je na paušalan način poželela dobrodošlicu svakome i jer mesecima nije postavljala pitanje o poreklu i razlozima bega i time je odustala od toga da razlikuje između ljudi sa pravom na azil i čistih ekonomskih migranata, a da ne govorimo o islamistima spremnim na nasilje.

Sada Merkelova deportaciju izbeglica bez prava na azil proglašava "nacionalnim naporom". Sada se dakle nacija mora napregnuti da reši problem - koji se teško može rešiti i kojeg bez kulture dobrodošlice Angele Merkel uopšte ne bi ni bilo! Njene rečenice "Uspećemo" i "Nema gornje granice" od pre godinu i po su neraskidivo povezane sa "nacionalnim naporom" koji ona danas zahteva kako bi prevazišla posledice.

Nemci nikada nisu pitani o ovom velikom eksperimentu. I pravno gledano nemačka država nikada nije bila obavezna da svima otvori vrata. Merkel je dobru volju stanovništva žestoko potrošila. Ako želi da je zadrži - tako nešto nikada više ne sme da se ponovi - to pokazuje Bertelsmanova studija.