Kuda sa nuklearnim otpadom?

Troškovi zbrinjavanja radioaktivnog otpada bi lako mogli biti kud i kamo veći nego što se do sada pretpostavljalo, smatra Mihael Miler, socijaldemokrata, koji je i na čelu parlamentarne komisije za utvrđivanje konačnog otpremišta za atomski otpad.

Jer praktično od kako je počelo korišćenje atomske energije za proizvodnju električne energije, energetski koncerni su dužni deo novca da odvoje za konačno uklanjanje elektrana i uklanjanje otpada. Koncerni E.On, RVE, EnBV i Vattenfall su tako na poseban račun izdvojili oko 36 milijardi evra, ali to niti izdaleka neće biti dovoljno.

Miler procenjuje kako će biti potrebno 50 do 70 milijardi evra, a i to je isuviše optimistična procena. U svakom slučaju, u izjavi je za Frankfurter Rundschau on tvrdi kako nemačka država i svi koji plaćaju porez su izloženi "značajnom finansijskom riziku". A to će pokazati i studije Ministarstva privrede.

Problem jeste što Nemačka još uvek nije pronašla i odredila mesto, na kojem bi radioaktivni otpad bio konačno smešten. Tokom svih ovih godina eksploatacije atomske energije našlo se više mesta koja bi mogla doći u obzir. Ali ako i nije bilo sumnje iz geoloških razloga, onda je stanovništvo velikim protestima i pritiscima odbijalo da se atomski otpad smesti "u njihovom susedstvu".

Treba naći "savršeno" mesto

Tako se tim problemom uvek iznova bavio i Bundestag koji je tek 2013. prihvatio "Zakon o potrazi konačnog otpremišta" za nuklearni otpad. Do sredine 2016. bi stručnjaci trebalo da završe pripreme, a 2018. godine bi potraga trebalo zaista i da počne. Prema dosadašnjim planovima, Berlin bi mogao definitivno da odluči kuda sa otpadom 2031, a onda bi trebalo da počnu i građevinski radovi za uređenje tog otpremišta.

Naravno da se taj otpad u međuvremenu ne smešta tek "negde u kontejneru u dvorištu", a nije reč ni samo o otpadu atomskih elektrana. One doduše jesu najveći "proizvođači" otpada, ali radioaktivnog otpada ima iz čitavog niza industrijskih procesa, sve do medicine i dotrajalih regentskih uređaja. Nešto od tog otpada se "pozajmljuje" i odlaže u inostranstvu, mada se većina odlaže u "privremena" odlagališta, kojih u Nemačkoj ima 16 - i neka od njih su u upravo u zastrašujuće lošem stanju.

Takvo, konačno otpremište bi trebalo da zadovoljava uslove koji su nama, smrtnicima jedva zamislivi: ono mora biti siguran smeštaj za milion godina, dakle mogućnost poplave mora biti potpuno isključena, kao i zemljotresa ili prodiranja radioaktivnih materijala u podzemne vode ili na površinu.

Velike vremenske dimenzije - i mogući rokovi

Iako je malo verovatno da će naša civilizacija toliko potrajati, za geologe je milion godina "sitnica" - a i za radioaktivni otpad. Jer tek onda se može pretpostaviti da će biti bezopasan za bilo kakva živa bića koja će hodati po ovoj planeti.

Utoliko Volfram Konih, predsednik Kancelarije za zaštitu od radioaktivnosti smatra da će biti mnogo teže pronaći takvo mesto nego što se misli, i da će smeštaj u konačno odlagalište moći da počne najranije 2050, mada i to naziva "veoma ambicioznim planom".

Kada se, dakle, mesto pronađe i uredi, onda će i sama selidba otpada potrajati još trideset, možda i osamdeset godina, smatraju stručnjaci u poslednjoj studiji. Sve u svemu, proces skladištenja bi mogao biti završen tek između 2075. i 2130, što znači da bi radovi bili završeni najranije 2095, a najkasnije 2170.

To onda znači da će ova "privremena" skladišta još veoma dugo biti u upotrebi, a član komisije i stručnjak za bezbednost reaktora Mihael Zajerl upozorava na opasnosti. Ne samo da je u nekima od njih - prema snimcima koje su zabeležili roboti na daljinsko upravljanje - rezervoari već pukli ili se prevrnuli, nego i tamo gde se čini da je još sve u redu do tada će biti opasno.

Igramo se zdravljem naše dece i unučadi

Jer elementi goriva elektrana dugoročno postaju nestabilni, a postoji i mogućnost da se tih odlagališta "sete" i teroristi ili da bude uništeno u nekakvom oružanom sukobu u budućnosti. Danas je Nemačka sigurna i mirna zemlja, ali da li će tako biti i za 80 godina? Zbog toga Zajler upozorava da bi odobravanje privremenih odlagališta, kao "kvazi-trajno rešenje bilo neodgovorno prema budućim naraštajima."

Predsednik parlamentarne komisije Miler smatra kako se "već od početka korišćenja atomske energije niko nije ozbiljno bavio mogućim posledicama", posebno onakvim koje smo videli u Černobilu ili Fukušimi. Utoliko su i sve nekadašnje finansijske kalkulacije bile daleko od dovoljnih za stvarni problem radioaktivnog otpada.

Slaba je uteha što se Mileru ne čini da je to samo nemački problem. "Danas se skoro sve odluke donose na pritisak kratkih perspektiva", kaže ovaj političar. Ali priroda radioaktivnosti daleko prevazilazi period od kvartalnih obračuna energetskih koncerna ili godišnjih državnih budžeta: ona se meri u desetinama ili stotinama hiljada godina. "Zato moramo uvesti mehanizme koji će uzeti u obzir i dugoročne posledice kako bi uopšte došli do nivoa dalekovidosti."