Ko je mogao da pomisli da će čovek kojeg traži Tribunal UN za ratne zločine, mnoge moćne vlade, Interpol i vlasti u Ruandi biti uhapšen – usred Pariza. I to više od dve decenije nakon objavljivanja poternice.
Vest o hapšenju Felisijena Kabuge zatekla je mnoge. Isprva se mislilo da se skriva u Keniji, kasnije da je pobegao u Evropu, a bivao je i proglašavan mrtvim. Kada su dvojica kenijskih novinara 2002. otkrila njegovo skrovište u Keniji, brzo su zbog pretnji odustali od potrage i pobegli iz zemlje.
Oko Kabuge su se, posebno u Ruandi, razvili mitovi, pretvorio se u duha nevidljivog za obične ljude.
Ali sada je taj duh u zatvoru, uhapšen nedaleko od centrale Interpola usred Pariza. Osoba za kojem je vlada SAD raspisala poternicu od pet miliona dolara. Veruje se da je Kabuga potplaćivao državne službenike. Jednom je 1994. nestao pred očima švajcarske policije.
Međunarodni sud UN za ratne zločine počinjene u Ruandi (ICTR) optužuje Kabugu za sedam tačaka genocida: učešće u genocidu, direktno i javno podsticanje na genocid, pokušaj izvršenja genocida, zaveru organizovanja genocida te progon i istrebljenje pripadnika naroda Tutsi.
Kabuga se sumnjiči da stoji iza zloglasnog radija RTLM putem kojeg se pozivalo na ubistva Tutsija i javno su se čitala imena onih koji su se skrivali i koje treba eliminisati. U vreme bez mobilnih telefona, radio je bio glavni izvor širenja propagande.
Kabuga je opremio i naoružao paravojsku mladih iz redova naroda Hutu koja je postala jedan od glavnih izvršitelja genocida. Kabuga je preko svojih firmi uvozio mačete iz Kine, glavno oružje pokolja. Računi za hiljade mačeta još postoje.
Njegove investicije su omogućile smrt preko milion nedužnih pripadnika naroda Tutsi, ali i onih iz redova naroda Hutu koji su se protivili masakru.
Sada je okončano 26 godina skrivanja, bežanja, promene identiteta i pretnji onima koji su mu bili na tragu. Kabuga je prebačen u tanzanijski grad Arušu, gde je smešten Tribunal.
Privođenje pravdi daje preživelima nadu da će sva čudovišta jednog dana završiti pred sudom i da nikada neće pronaći sigurnu luku koja će ih zaštititi od pravde.
U Evropi i Africi se skrivaju još stotine osumnjičenih za učešće u genocidu u Ruandi. Većina vlada zna za njihovo prisustvo ali okreće glavu. Njihovo skrivanje nije ništa drugo nego sprečavanje pravde za žrtve.