Krvni serum nije vakcina, ali je efikasan
20. mart 2020.
Ako se antitela izdvojena iz krvi onih koji su preležali korona-infekciju izoluju i očiste, stvara se „pasivna imunizacija“. To ne važi kao vakcinisanje, jer antitela nije proizveo organizam vakcinisane osobe. Tom metodom je slavni nemački imunolog Fon Bering pre 100 godina spasao hiljade života.
Prednost je jasna: telo ne mora da samo troši vreme na stvaranje antitela, već dobija direktno podesan antitela koja mogu da se bore protiv izazivača bolesti.
-pročitajte još: Vakcina protiv korone: nemačke firme u fokusu
Mana takve pasivne imunizacije je što ona traje samo nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Ne ostaje trajni imunitet na izazivača bolesti zato što se uneta antitela razlažu u roku od 30 dana. Kada taj rok prođe, organizam ponovo može da ugrozi isti izazivač na isti način.
Nobelova nagrada
Pasivna vakcinacija postoji od 1890. godine, kada je izmislio nemački imunolog Emil fon Bering kao sredstvo za borbu protiv difterije. Početkom 19. veka, od te infektivne bolesti koju izazivaju bakterije umrle su hiljade dece.
Godine 1901. on je dobio prvu Nobelovu nagradu za medicinu. Zbog uspeha u spravljanju lekova dobijenih od krvnog seruma u borbi protiv difterije i tetanusa, Fon Beringa je štampa nazvana „spasiteljem dece“, a u Prvom svetskom ratu „spasiteljem vojnika“.
Već primenjeno protiv ebole
Terapija krvnim serumom primenjena je i 2014. kada je došlo do pandemije ebole. Četiri godine kasnije, kada je ebola počela da se širi u Demokratskoj Republici Kongu, medikament dobijen iz krvnog seruma sprečio je širenje virusa na druge telesne ćelije i stopa smrtnosti je smanjena za oko 30 odsto.
Tako naučnici iz čitavog sveta u borbi protiv korona-virusa ispituju primene iste metode. Još u februaru je u Šangaju u te svrhe otvorena specijalna klinika za serumsku terapiju.
-pročitajte još: Kubanski lekari mogli bi da pomognu
U Japanu, proizvođač lekova Takeda hoće da iz krvne plazme pacijenata koji su ozdravili sprave mešavinu antitela koju su nazvali TAK-888. To bi bio nov medikament protiv korona-virusa.
Efikasnost?
Takeda već primenjuje medikament zvani IVIG (intravenozni imunoglobulin) u terapiji pacijenata sa smetnjama imunog sistema. To dosta obećava, jer se medikament sastoji od najrazličitijih, već pročišćenih, antitela. Naučnici tako ne moraju da troše mnogo vremena i novca da bu ustanovili koja antitela najbolje suzbijaju koronu. Umesto toga, virus se suočava sa čitavom paletom antitela.
Upotreba tog medikamenta je efikasna, jer su potrebne samo manje količine, sigurnija je, jer se ne prenose drugi virusi, i štedi vreme. Jer, medikament je već u upotrebi tako da nisu potrebna nova testiranja i on bi mogao da se upotrebi i preventivno i terapeutski.
Kalifornijski takmac Vir Farmasjutikals sledi sličnu logiku: taj koncern trenutno ispituje da li antitela dobijena 2003. iz krvnog seruma nekada obolelih od SARS-a mogu da neutralizuju i srodni SARS-CoV-2. Pri tome ta firma tesno sarađuje sa kineskim preduzećem VuŠi bajolodžiks.
-pročitajte još:Lek koji pomaže kod komplikovanih slučajeva korona-virusa
Da li terapija serumom može da zameni vakcinu?
Srećom, traženje leka i vakcine se odvijaju paralelno. Jedna brza terapija na bazi krvnog seruma mogla bi da bude korisna u tretmanu pacijenata kojima preti poseban rizik, dakle, starijih bolesnih osoba. Takav medikament sa antitelima bi mogao da stigne do većeg broja pacijenata jer može da se proizvede dosta brzo.
Ali da bi se zaista usporilo prenošenje novog virusa, potrebna je vakcina na čijem razvoju se trenutno intenzivno radi.