Kruže glasine i strah od ukrajinskog žita

U Nemačkoj kruže glasine da se u Ukrajini pšenica prodaje za 70 evra po toni, i da bi ona po toj ceni mogla doći i na nemačko tržište.

Da je to stvarno istina, bila bi to loša vest za nemačke proizvođače žitarica. Jer tu je cena na berzi trenutno oko 235 evra po toni žita. Uvezena jeftina pšenica mogla bi uništiti tržište, a time i farme u ovoj zemlji. To je teorija. Ali šta je stvarnost?

Konkretnih brojki nema – samo nagađanja

Činjenica je da su mnogi nemački poljoprivrednici zabrinuti, ali kada ih se konkretno pita, sve ostaje nejasno. Mnogi su čuli da neko zna nekoga ko je rekao da je jeftino žito iz Ukrajine već mesecima na nemačkom tržištu.

Bojazan je da će trgovci i mlinovi kupovati jeftinu robu – bez obzira koliko lošeg kvaliteta bila – i nemački farmer ne bi mogao da proda svoju pšenicu.

Ali koliko je žitarica uistinu stiglo iz Ukrajine u Nemačku poslednjih godina i koliko trenutno dolazi?

Portparolka Nemačkog ministarstva poljoprivrede kaže: „Ne znamo, nemamo tačne brojke. Iz Ukrajine u Nemačku stiže žito, ali ne znamo koliko, ne vodimo statistiku.“

Kada žitarice iz Ukrajine stignu u Poljsku, one su unutar zajedničkog evropskog tržišta. Tu se dalje ne beleži kuda roba ide i kojim putevima.

Nema žitarica iz Ukrajine u nemačkim mlinovima

Bolje podatke imaju u Udruženju nemačkih mlinara. Osam miliona tona pšenice preradi se u nemačkim mlinovima svake godine, a žito iz Ukrajine je tu zanemarljivo, objašnjava direktor Peter Harbek.

„Do sada je uvezeno 50.000 tona ukrajinskih žitarica, ali ono ne završava u mlinovima, već se njime dalje trguje ili završi kao hrana za stoku“, kaže on.

Zbog trenutne političke situacije je moguće da ubuduće nešto više žitarica dođe iz Ukrajine. No, to su male količina koje ne mogu uzdrmati tržište, niti uticati na cene, rekao je Haarbeck.

Pa čega se onda nemački farmeri boje?

Izvoz preko koridora solidarnosti

Od početka rata u Ukrajini blokirani su uobičajeni trgovački putevi za izvoz žitarica preko luka na Crnom moru. Žito koje je ljudima u Africi potrebno, nije se moglo izvoziti.

Uspostavljeni su takozvani koridori solidarnosti preko kopna. Od tada žitarice dolaze iz Ukrajine u EU vozovima, kamionima ili rečnim brodovima – bez carine i puno birokratije.

Odredište su afričke zemlje. Budući da je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno otkazao sporazum o izvozu žitarica preko Crnog mora, te koridore solidarnosti sada treba proširiti.

Protesti poljoprivrednika u Europi

No nisu svi tom idejom oduševljeni. Već u februaru su poljski poljoprivrednici izašli na barikade i blokirali granične prelaze s Ukrajinom.

Jer žitarice iz Ukrajine, koje su zapravo trebale stići u luku u Gdanjsk na Baltiku, tamo nisu stigle. Ostale su u Poljskoj, uzrokujući preveliku ponudu, cene su pale i poljski farmeri više nisu mogli da prodaju svoje žitarice.

Protestovali su i farmeri u Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Zbog toga je EU donela odluku da im se finansijski pomogne iz budžeta EU i uvedene su zaštitne mere. Žitarice koje su bez carine uvezene iz Ukrajine ne smeju se zadržavati u tim državama. Mera, za sada, traje do petnaestog septembra ove godine.

Ali, tek što je odlučeno o ovim zaštitnim merama, u Nemačkoj su se čule kritike. Nemački poljoprivrednici strahuju da će ukrajinska pšenica sada iz Poljske završiti ovde.

Savezni ministar poljoprivrede Džem Ozdemir (Zeleni) je naglasio da pšenica mora završiti u Africi te da se problem ne sme prebaciti na Nemačku.

Temelje li se glasine na ruskoj propagandi?

Vratimo se na glasine da se ukrajinskom pšenicom trguje po 70 evra za tonu. Jedan bavarski poljoprivrednik s dobrim kontaktima u Ukrajini kaže da se pšenica tamo trenutno prodaje za oko 130 evra po toni i veruje da su te glasine deo Putinove ratne strategije za stvaranje antiukrajinskog raspoloženja na Zapadu.

To potvrđuje i Ditrih Trajs. Ovaj Nemac živi i radi u Ukrajini od 1990. godine i vodi jednu farmu s 4.500 hektara, 70 kilometara istočno od Kijeva. Trajs smatra da glasine seju ruski internet-trolovi.

Kaže da transport s njegove farme u blizini Kijeva do Nemačke košta najmanje 150 evra po toni, oni bliže granici mogli bi možda postići cenu od 100 evra.

„Veletrgovci pšenicu koju sami odvoze sa farme plaćaju oko 95 evra. Zašto bi neko to u Nemačkoj prodavao za 70? Ekonomski to nema smisla. Bilo bi jeftinije voziti pšenicu na smetlište“, kaže Trajs.

za (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.