Kroz lične krize kao Betoven i Stiv Džobs
16. januar 2013.Psihološkinja i naučnica Erika Šuhart od 1970. se bavi istraživanjima o tome kako ljudi savladavaju lične krize. Pratila je stotine ljudi, pročitala preko 2000 životnih priča, i tako naišla na Betovena.
Betovenova životna situacija
Betoven je slabo čuo još sa 28 godina. Tri godine kasnije, objašnjava svoje simptome: ne čuje visoke tonove, slabo razume govor drugih, ima šumove u uhu, preosetljivost na zvuk. Stanje mu se postepeno pogoršava. Kaže da je izolovan, prezren i ismejavan.
„Osećao se izlovanim i nije znao šta da radi sa svojom agresijom“, kaže Erika Šuhart. „Povučen u sebe kao mladić on 1802. piše testament u kome se žali na društvo koje ga smatra neprijateljskim, bolesnim i tvrdoglavim. 'Svoj život bih okončao da nije umetnosti. Sve dok mi ti, Bože, daješ muziku, moram živeti...Gospode, daj mi snagu da pobedim sebe'.“
Faze prevazilaženja krize
Psihološkinja Erika Šuhart je za tok duševnih kriza razvila model koji se sastoji iz raznih faza. Sve osobe koje se nađu u krizi na početku sebi postavljaju pitanje: Šta se zapravo dešava? „Betoven je svoju veliku nesigurnost pomenuo u pismima koja je pisao dvojici svoje braće i prijateljima. U drugoj fazi on je uveren da njegova gluvoća bolest. To je za njega toliko bolno, da nesposobnost da čuje taji pred sobom i drugima“, kaže Šuhart.
Potom dolazi „emocionalno nekontrolisani prelazni stadijum“. Betoven je dugo potiskivao svoje emocije. Treća faza – „zašto baš ja?“ – iz njega izbija agresivno. Okreće se protiv prijatelja i doživotno im zabranjuje da ga slušaju dok vežba, zato što im ne veruje. Istovremeno, pokušava da utiče na svoju sudbinu, odlazi kod lekara i u hodočašća. Na kraju tog stadijuma, on se u petoj fazi depresije pita: „Zašto se boriti? Sve je besmisleno!“
U šestoj fazi, ciljnoj fazi prihvatanja sudbine, Betoven nalazi svoj put. On kaže: „Možda krst patnje u životu njemu daje neki viši smisao, isto kao što to čine i krstići u muzici, povisilice?“
On teši ljude koje je zadesila ista sudbina i ulazi u sedmu fazu – postaje aktivan. U 9. simfoniji komponuje muziku za Šilerovu „Odu radosti“. Raskida sa tadašnjim važećim zakonima muzike i u simfoniju ubacuje glasove i hor.
U osmoj fazi, fazi solidarnosti, miri se sa društvom i Bogom.
Erika Šuhart navodi da su kroz svih osam faza prošli i u međuvremenu preminuli nemački režiser Kristof Šlingenzief kao i Stiv Džobs, osnivač „Epla“.
Ateista Šlingenzif je na kraju osme faze napisao: „Bože, dobri druže, opunomoćeniku strasti, radi svoj posao dobro. Ponovo ću doći u bolničku kapelu i razgovarati s tobom.“ Povučeni i ćutljivi Stiv Džobs navodno je na kraju svog života rekao: „Siguran sam da tamo ima nečega. Bog se pobrino da sačuva tragove. Možda mi je zbog toga uvek bilo teško da na aparate ugradim dugme za isključivanje.“
„Krizni menadžer svih vremena“
Erika Šuhart je 2008. svoj tadašnji novi metodološki pristup predstavila na životu i delu velikog nemačkog kompozitora. Sada će u trećem izdanju biti objavljena njena knjiga: „Ovaj poljubac celom svetu: Betovenov kreativni skok iz krize“. Na pitanje kome je namenjeno ovo delo ona odgovara:
„Mislim da se u njemu može pronaći svako. Betovenu je u njegovo vreme od strane društva bila uskraćena bliskost sa ljudima za kojom je toliko čeznuo. Iz te usamljenosti on je razvio beskrajnu senzibilnost u jeziku i u životu. Betoven je bio predstavnik obespravljenih, ali je svoj život shvatao kao službu Bogu i pogođenim ljudima i na taj način je on za nas krizni menadžer svih vremena.“
Autori: Koni Paul / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković