1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

Krize negativno deluju na psihu mladih

22. novembar 2022.

Korona, klimatske promene, rat… Krize ostavljaju tragove na psihi mladih. Kako je pokazala jedna studija u Nemačkoj, mnogi se žale na veliko psihičko opterećenje i osećaj nesigurnosti.

https://p.dw.com/p/4JqA4
Junger Mann steht bei trübem Wetter an der Ostsee
Foto: picture-alliance

Kada je u Nemačkoj krenuo prvi talas korone, Mišel Penington je išla u 11. razred (treći srednje u obrazovnom sistemu Srbije). Ona je i pre toga imala psihičkih problema, a sa onlajn-nastavom i zabranom kontakata sve je postalo samo još gore, priča ta 19-godišnjakinja. „To je bila ekstremna promena. Samo zbog škole je nestao veliki deo mog života i moje dnevne strukture.“

Ona kaže i da je tada imala sve manje volje da ustane iz kreveta, da je bila nemotivisana i da se izolovala od okoline. Dane je provodila u krevetu i mnogo vremena je bila na društvenim mrežama da bi utukla vreme. „Taj period je kod mene i dalje veoma prisutan i on me je obeležilo. Postala sam opreznija“, kaže Mišel.

Psihička otpornost je potrošena

Mnogi mladi u Nemačkoj osećaju se slično. Pandemija korona-virusa ostavila je dramatične i dugoročne tragove na psihi mladih, pokazala je nova studija pod nazivom „Mladi u Nemačkoj“. U istraživanju je četvrtina ispitanika izrazila nezadovoljstvo svojim psihičkim zdravljem. „Kod mnogih mladih ljudi psihička otpornost je potrošena i sve je više faktora rizika. To ocenjujemo kao hitan signal upozorenja“, kažu autori studije Simon Šnecer i Klaus Hurelman.

I psiholog sa Univerziteta u Lajpcigu Julijan Šmic, specijalista za decu i mlade, zabrinut je zbog rezultata istraživanja: „To što je pandemija oslabila i što su mere ukinute, ne znači da se smanjuje i psihičko opterećenje za mlade ljude. Ono i dalje ostaje veliko.“

Studija je pokazala koliko mnogo osobe koje imaju između 15 i 29 godina pate pod teretom kriza: korona, klimatske promene, rat u Ukrajini. Oni trenutno kao veoma loše ocenjuju i faktore kao što su kvalitet života, ekonomska situacija, jedinstvo društva i političke odnose. „Te krize doprinose da se mladi osećaju kao da su u tunelu iz kojeg ne mogu da izađu. Krize se nadovezuju jedna na drugu i ne prestaju“, objašnjava Šnecer.

„Masivni osećaj nesigurnosti“

Više od dve trećine mladih je zabrinuto zbog inflacije, rata u Evropi, klimatskih promena, ekonomske i energetske krize, kao i siromaštva u starosti. Kod inflacije mlade pre svega opterećuju visoke cene hrane, struje i gasa. Osim toga, svaki peti ispitanik naveo je da je zadužen. „Ustalio se masivni osećaj nesigurnosti koji dovodi do toga da mladi više žive u sadašnjici, nego što teže budućnosti“, zaključuje Šnecer.

Pandemija je bila plodno tlo za psihička opterećenja mladih, smatra psiholog Šmic. To, kaže, potvrđuju i rezultati studije: „Kada je neko psihički opterećen, onda je prijemčiv za druge brige i negativniji je prema novim temama. Zato postaje ranjiviji.“

Pri tom veliku ulogu igra i povećano konzumiranje medija za vreme pandemije. Na društvenim mrežama se često nefiltrirano, a ponekad i „katastrofično“ dele ozbiljne teme, kao što su klimatske krize ili rat u Ukrajini. S odgovarajućim negativnim posledicama, kaže Šmic: „S jedne strane, sve je više kriza, a s druge, mladi o tome saznaju mnogo više.“

Više priznanja i učestvovanja

„Mladi ljudi imaju osećaj da su se u proteklih dve i po, tri godine odrekli mnogo toga. Gledaju u budućnost i ne znaju tačno za koju budućnost bi se stvarno isplatilo živeti i truditi se“, ukazuje autor studije Šnecer. „Mi ćemo kao društvo imati ogroman zadatak da tim mladim ljudima pružimo pouzdanje da se isplati i dalje ostati u ovom sistemu.“

A da bi to uspelo, deci i mladima bi, kaže, trebalo odati veće priznanje i aktivno ih uključiti: „U pandemiji su oni bili žrtve krize i nisu učestvovali u pronalaženju rešenja. Time se kod njih učvrstio osećaj bespomoćnosti.“ A psiholog Šmic dodaje: „Psihičko zdravlje kao tema mora biti zastupljenije u školama ili na fakultetima.“

Za Mišel Penington su negativne misli i osećanja iz doba pandemije još uvek prisutni. Ona kaže da se veoma plaši da bi njena svakodnevica ponovo mogla da postane ista kao tada. Zato želi da se brige njene generacije bar prepoznaju i prihvate: „Više prihvatanja i tolerancije za psihičke nedostatke je važno. Trebalo bi nas malo više uključiti, kako bi se naši glasovi više čuli i naši problemi shvatili ozbiljno.“

ls/ajg (tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.