Kristijan Šmit za DW: Dajem poslednju šansu za dogovor

DW: Gospodine Šmit, zašto ste doneli odluku o tehničkim izmenama Izbornog zakona i šta ta odluka znači za Bosnu i Hercegovinu?

Kristijan Šmit: Odluku sam doneo na osnovu dve tačke. Izborni zakon za opšte i slobodne izbore u Bosni i Hercegovini tek treba unaprediti kada je reč o sprečavanju izbornih prevara. Dakle, kada je reč o onome ko lažira brojanje glasova, ko širi govor mržnje, pokušava da utiče na druge, recimo ugnjetavanjem, pretnjama, tu sam povećao kazne u zakonu. To je takođe u skladu sa zahtevima Organizacije Saveta Evrope i Venecijanske komisije koja je dala predloge i njih su zapravo podržale sve strane u Bosni i Hercegovini, kao i Evropska unija. A šta se onda događa? Svi to podržavaju, ali ništa se ne menja. U Parlamentu je taj pokušaj propao. Zato sam sada doneo ovu odluku.

Mediji u BiH objavili su dokument o izmenama Izbornog zakona i Ustava Federacije BiH. U njemu bilo je odredbi koje su izazvale veliko negodovanje. Da li je to bio vaš zvanični predlog i ako jeste, zašto ste promenili odluku? Zbog pritisaka?

To je bila osnova za raspravu. Ja to nisam odlučio. Moja odluka je kada stavim svoj potpis na nešto. To još nisam uradio. Postoje dve teme o kojima želim nešto da kažem. Mi imamo dramatičnu situaciju u Federaciji Bosne i Hercegovine. Tamo imate vladu, predsednika i potpredsednika. Nijedan uopšte nije izabran u poslednje četiri godine, jer je izbor blokiran. Tu je još uvek stari predsednik koji je izabran 2014. godine.

Postoji Ustavni sud u Federaciji. Koliko ima sudija? Devet. Koliko ih je imenovano? Pet. Zašto je to tako? To je zato, jer onaj ko je prelazni predsednik (entiteta FBiH, prim.red.) ili vršilac dužnosti ne prosleđuje predloge za imenovanje sudija Parlamentu iako ima veoma dobrih kandidata. To znači da u pravom smislu te reči postoji zastoj u sprovođenju prava iz političkih taktičkih razloga.

Koja je stranka za to konkretno odgovorna, gospodine Šmit?

To nije jedna stranka, ali predsednik je iz HDZ-a (Marinko Čavara, prim. red). Međutim, sada uopšte ne želim da stavljam (tu) stranku na stub srama. Tu obavezu ispunjavate i ne koristite je kao alat za blokiranje u korist bilo koga ili bilo čega.

Zašto onda niste doneli odluku?

Jer dajem još jednu, poslednju šansu da izvršna i zakonodavna vlast to odluče. To zapravo tu pripada, tome nije mesto na mom stolu. Ja sam, da tako kažem, samo onaj koji pomaže u nuždi.

Za nekoliko nedelja ćemo se sastati s predstavnicima stranaka, a onda ću videti ima li pomaka. A nakon izbora bi trebalo dalje razgovarati na evropskom nivou o tome kada Bosna i Hercegovina može da postane članica EU. Ako ne mogu da pokažu napredak, onda će to izazvati velika pitanja, i to ne samo u Briselu. Upravo sam zato i preuzeo inicijativu pred izbore. To je zadnja šansa, da tako kažem. Zadnji izlaz pre odluke.

Očekujete li zaista da će ta odluka biti donesene pre izbora u oktobru?

Izbori su za dva meseca. To je razuman vremenski period. Pritisak sada raste s moje strane., a onda ćemo videti! Pritom, trebalo bi da imaju na umu da ja imam izvršna ovlašćenja. Nisam odustao od njih, samo ih ovoga puta nisam koristio.

To znači da ste to samo prolongirali, ako sam Vas dobro razumela?

Uslovio sam to i nadam se još jednom da svoja ovlašćenja ni u jednom trenutku neću morati da koristim. Nadam se i, s obzirom na izbore, da svi žele da pokažu da nešto mogu. Zato nisam potpuno bez očekivanja i bez nade.

Kada je reč o drugoj temi (promenama Izbornog zakona, prim. red), tu imamo veoma komplikovanu pravnu situaciju. Imamo delegate koji se biraju u takozvani Dom naroda, koji bi trebalo da odlučuju da li su ovim ili onim zakonom povređeni nacionalni interesi Srba ili Bošnjaka ili Hrvata, a koji takođe moraju biti izabrani. Tamo gde su, na primer, Hrvati ili Bošnjaci, vladaju ogromne tenzije.

U gradu Goraždu, od 25.000 stanovnika živi 24 Hrvata. Inače, ni pre rata ih nije bilo mnogo više. A onda imate kanton Mostar (Hercegovačko-neretvanski, prim. red.) gde živi 120.000 Hrvata. I oni šalju tri delegata, a Goražde jednog. I tu se postavlja pitanje, jer je sud rekao da to ne može u potpunosti da bude tako. A Parlament na žalost odluku o tome nije doneo.

To pitanje je bilo pogrešno komunicirano i zbog toga sam rekao da mislim da je pametno da ne želimo to da sprovodimo, već da se mora razgovarati s ljudima od kojih su neki stekli utisak ili su mislili da se samo „nagrađuju“ oni koji žive na području s mnogo etničkih sunarodnika, odnosno Hrvati s Hrvatima. Uopšte se nije o tome radilo.

Ni u kom slučaju ne želim ovde da probudim utisak da se želi da se podeli Bosna i Hercegovina na različite etničke regione. Ne, zaboga, ja sam tu upravo da to sprečim i da održim takozvani teritorijalni integritet. I zato mi je izuzetno važno da ljudi, uključujući i onih 24 u Goraždu, znaju da su zastupljeni. Ali, naravno da se negde mora napraviti ravnoteža. O tome se mora razgovarati. Činilo mi se da je rasprava koja se ovde vodila, bez obzira od koga je podstaknuta, vodila pogrešno. Građani imaju pravo da se izjasne, ali meni se to učinilo malo suviše komplikovano i zato sam to sada stavio na čekanje.

No, možete li reći vrlo konkretno šta Vi mislite o cenzusu od tri odsto?

Ne mislim da je to u toj formi primenljivo. Zbog toga se mora ići drugim putevima, kako bi s jedne strane imali proporcionalnost, a s druge, da građani to mogu da razumeju i podrže.

Dakle, dajem sebi vremena da razgovaram o tome. Nažalost, razgovori o Izbornom procesu poslednjih godina, moram reći decenija, uvek su bili neuspešni. Ja takođe ne želim da menjam važeći Izborni zakon, ali moja namera je da se pronađe pravi način za rešavanje tih raznih manjih problema, ako mogu tako da kažem. I tu mogu da se oslonim na moje mogućnosti koje mi daju tzv. bonska ovlašćenja ako baš ne ide nikako drugačije.

U pozadini se poslednjih dana odvijala prava diplomatska ofanziva. Bilo je informacija da recimo SAD vrše posebno veliki pritisak na Vas da donesete ove odluke. BiH je čini se postala žrtva različitih interesa izvan zemlje. Kako Vi gledate na poziciju zemlje u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji?

Veoma sam srećan kada se države brinu o Bosni i Hercegovini, jer razni političari u BiH, bilo u Sarajevu ili u Banjaluci ili bilo gde drugde, imaju pogrešan osećaj da se svet vrti oko BiH. To nije tako, hvala Bogu, jer ako bi to tako bilo, onda bi to značilo da imamo tešku situaciju u Sarajevu.

Da li to znači da pritisak ipak nije bio toliko veliki?

Pa sad, znate, ja 30 godina nosim političku odgovornost. Pritisci postoje svuda, ali ovde se radilo o saradnji. I smem da kažem da je dobra stvar za Bosnu i Hercegovinu što je međunarodna zajednica, minus Rusija, ponovo odlučna. I zato, mogu reći, to nije bio pritisak, nego smo se usaglasili. To se odnosi na ovo što sam sada uradio i odlučio. Rekao bih da je to interes.

Od početka rata u Ukrajini BiH je ponovo u fokusu. Brojni posmatrači upozoravaju na zabrinjavajuću situaciju u zemlji. Nakon svega što se dešavalo u poslednje vreme, strahujete li za stabilnost u zemlji?

Zabrinut sam. Zabrinjava me zapaljiva retorika. Sada je, moram to reći, (Bakir) Izetbegović (predsednik SDA, prim.red), potpuno zastranio, govoreći kako mlade ljude može manje ili više da naoruža i slične gluposti. To mora ne samo jasno da se odbaci, već i da se kaže: ’Oprez! BiH je dragocena porculanska kutija. Ne može okolo da se ide i da se pričaju takve stvari.’ Spomenuli ste Ukrajinu. Mi ne znamo šta Rusi misle. Ja ne želim da kažem da će ovde početi rat. Ne, tu brigu, verujem, mogu da odbacim. Ali, tu je stvaranje nestabilnosti i već me pomalo brine da se ovde bavimo pogrešnim temama.

Gospodine Šmit, Milorad Dodik dovodi u pitanje Vaš legitimitet na poziciji visokog predstavnika. Ovih ste dana u Sarajevu doživeli kritike kakve nijedan drugi visoki predstavnik pre Vas nije doživeo. Sada Vas je oštro kritikovao i hrvatski predsednik Zoran Milanović. Šta to znači za Vaš budući angažman u BiH?

On mene nije kritikovao, on je mene uvredio. (ljutitim glasom) Moram da kažem da to ne ide, ta forma političke komunikacije koja ovde postoji. (i dalje ljutitim glasom). Čak i kada je neko predsednik neke zemlje, od njega se očekuje pristojnost i poštovanje prema drugom. Gospodin Dodik je, rekao bih, poseban slučaj, jer on tu retoriku neguje godinama. I oni u Sarajevu koji su dozvolili sebi da se malo potpale trebalo bi da imaju na umu, a ja to veoma dobro znam: ako više ne bude visokog predstavnika, onda nema ni stabilnosti. Otići ću sa ove dužnosti tek kada put u evropske integracije bude obezbeđen.

Mnogi, međutim, po tom pitanju ne preduzimaju ništa. Umesto što mene zasipaju uvredama bolje bi im bilo da rade, donose zakone i iznalaze rešenja. Nemam šta više da kažem o toj gospodi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.